Prosvetni glasnik

520

гато иначе дечија памет охвата, и обично не иду даље од описа и прича. Ученицама се прописује какве ће и какве реченице правити и ни по што им се не дозвољава да се од тог склопа удаљују. То ученице мало но мало потпуно усвоје и служе се у практици као што треба. За декламовање узимају се у Пемачкој махом разни поетски чланци од Шилера. Старијим разредима остаје још много и много да доврше као што треба. На првом месту има да се пређу два сггоредна предмета. Тако мора се најпре прећи укратко наука о поезији као допуна историје књижевности. Што се тиче писмених радова, потребно је да се сва главнија правила о стилу сведу у један општи преглед, а да се не би сувшпе теретио теоријом само један разред, обично се ове дисциплине деле на први и други разред. Што се тиче читања, у већини завода, па и у самим најстаријим разредима, за то се узимају збирке изабраних комада, које су са свим ирилагођене ирема учебнику исгорије књижевности. У неким школама не баве се одломцима који се налазе у читанкама онако оцепљени од целине, већ се читају целокупна дела или бар по неколико потпуних дела од овог и оног класичког писца. Немци су V том погледу срећни и имају на избор много изврсних дела која може читати сваки а да ништа не изоставља, па и младе девојке које већ више нису деца. У школама где се овако ради попуњују се празнине цитирајући изабране и прочитане комаде из књижевности приликом проучавања саме историје књижевности, јер многа су дела позната ученицама још из нижих и средњих разреда, и овде не треба ништа више радити но само подсетити их , па их уводити у друго поље рада. По себи се разуме да се историја књижевности не може савладати у једном разреду, већ се мора на вигае њих распоредити. Што се тога тиче, више женске школе деле то негде на две а негде на три годиие учења. Настава из ове гране науке спада у најобилатије

поље рада сваког наставника у женским школама. Ово је начело опште признато у немачким јавним школама, јер све што није од општег значаја, није за школу и мора се из ње уклонити. Историја књижевности треба да даде деци само као неки кључ који ће их упутити да разумеју песнике свога народа и који ће их учинити способним да могу свесно пратити велики развитак умнога развитка народнога. Дотичући се у политичкој историји и оиим менама цивилизацијс које су једна за другом следовале самих дела појединих писаца , представљају се деци сами тн писци као израз и слика онога времена у коме су живели , са свима својим манама и врлинама. Не сме се изрицати ни о чему никакав суд, докле се све љуцки не прочита, или, ако то није свакад могуће, докле се бар главни извод из дела не изради. По себи се разуме да се у оваквим немачким школама не може одвратити пажња ни од историјекога развитка немачкога језика. Но исто тако разуме се по себи, да се у вишим женским школама не може нарочито учити готски и старо-немачки књижевни језик. Међу тим књижевни језик немачки средњега века није избачен ни из једне женске школе која иоле има на расположењу потребних снага наставничких. Што се у неким школама немачким, где је историја књижевности подељена на три разреда, отпочиње још у трећем (односно : петом) разреду учење граматичких основа средњевековног књижевног језика немачког, то се на сваки начин мора сматрати да је сувише рано и превремено. Потребна зрелост за разумевање ове штудије може се претпоставити само код ученица другог (шестог) и ирвог (содмог) разреда. У гимназијама немачким то се такође учи тек у другом (шестом) разреду (Оћег8екипс1 -и). Било како му драго , али то стоји ван сваке сумње, да се ваља добро чувати те врло смотрено прелазити само оно што је преко потребно за разумевање језика из XII и XIII века. Време које се на то жртвује обилато се награђује, јер се не може доћи до тач-