Prosvetni glasnik

550

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ ДИРЕКТОГА СРЕДЊИХ ШКОЛА

веома потребно, да се ради очигледне наетаве овога предмета каква год учила набаве. Пропитивање из зоологије, ботанике, минералогије и науке о познавању човека норедузимано је сваког часа; из хемије тек по свршетку омањих партија. Двомесечне оцене добијали су учениди уредно. На испитима долази у средњу руку на пропитивање једног ученика: у Науци о иознавању човека 8 минута, у Ботаници 13 минута, у Зоологији II миаута, у Хемији, 20 минута, у Минералогијп 13 минута. 6. Рачуница и Алгебра с Гсомтријом. Рачуница у I и II свршена је у половини Анрила, у III разреду у половини Маја, па је онда понављано Алгебра и Геометрија свршене су пред сам испит, а да би у ова два предмета било понављања, узет је још у почетку Априла један ванредни час, те је понављано све оно, што је раније рађено. У рачуници била је ручна књига I и II део Мочникове рачунице; у Алгебри, Хаберлеова Алгебра у преводу Ст. Марковића. Диктирано није нигата, него су поједине напомене чињене у самој књизи поред штампаног текста. Ове су напомене највише чињене у Алгебри но књизи Саломоновој по којој је и Хаберлеова Алгебра израђена. У Геометрији допуне су чињене по геометрији У1ибсеновој. У споменутим предметима давати су и домаћи задаци педељно један пут. Давати су од прилике задаци, у којима је уплетено по неколико рачунских операција у истом задатку, те да би се тим путем поновило и утврдило оно, гато је раније учено и рађено. Ради примера ево неколико од тих задатака: Један трговац имао је у своме стоваригату 13 цената, 53 3 |. Фунте каве, одатле је продао 7 '| 2 цената, 83 3 ј, Фунте, колико је јога остало непродато (задатак II разреда) 1 У једном аустријском златнику од осам ®орината рачуна се вредност на државним благајницама у сребру на 8 1 1 10 Фор., каква је по томе размера између злата и сребра, кад се из килограма ме талне смесе, у којој је ®| 10 чистог злата, скује 155 златника од 8 Форината, а из килограма чистог еребра скује се 90 Форината (задатак III разреда).

Пет људи ваља да поделе међу еобом наслеђе од 20045 динара тако, да део сваког од њих буде спрам дела онога који за њим долази, као 2:3; колико ће сваком орипасти (задатак III разреда)? Један отац завештава на смрти евојој жени '| 4 целог имања, сваком од своја два сина по ^ имања, а остатак имања, који управо изноеи 700 динара, завегата сиротињи. Колико је свега износило завештано имање (задатак IV разреда)? Ооим тога, у 1У-том разреду давати су највииге задаци из скраћеног множења и деобе; рађени задаци где ее изналазио најмањи заједнички садржилац код алгебраиских израза, и задаци одузимања и деобе алгебраиских израза. Давани задаци обично су прегледани и поправљани ван часа. По који пут ногрегано израђен задатак рађеа је и тумачен на самоме часу. Овима пак даваним задацима, и усменим и пиеменим игало се на то, да ее регаењем датих задатака дође и до самог правчла, да ее оно управо изнађе и етвори, никако пак да се задаци по каквим напред створеним правилима израђују. На ово се бар у Рачуници највигае мотрило. Али у изради датих задатака, школских и домаћих, ученици показиваху веома мало самосталног знања, а домаће задатке обично еу оетављали неизриђене, или су их са свим ногрешно израђивали. Давати домаћи задаци били су често веома лаки, често таки, да би их ученици боље спреме могли израдити и на памет па и такви задаци обично еу рђаво израђивани. Овде разумем велику већину ученика, никако пак онај малени број даровитије деце, какве у свакој школи има. Узрок томе појаву морао би се тражити у рђавој снреми, с којом су деца у гимназију пропуштена и с којом су из разреда у разред нрелазила. Биће томе узрока и у тој околности, што је у прошлој години програм Рачунице био много шири, него што би требало и смело да буде. У прошлој години на пр. у 1 разреду учило се, поред рачуна с целим бројевима и десетним разломцима још и ово: сва четири облика рачуна еа разноименим бројевима; о дељивости и знацима дељивости бројева; о разлагању бројева на просте чиниоце; о тражењу највеће заједничке мере и нај-