Prosvetni glasnik

ЈАВНА НАСТАВА У КРАЉЕВИНИ ЧЕ ш КОЈ

565

ЈАВНА НАСТАВА У НРАЉЕБИНИ ЧЕШНОЈ II СРЕДЊЕ 1Ш^О*ЛЕ

А. Гилназије Еао што су велике шкоде установљене још у 14-т. веку у Чешкој, тако су и средње школе заведене и уређене још онда, кад у Нежачкој не беше ни трага ни гласа о каквој организацији средњих школа. Томек у свом делу ,,1>еје универзити Прашке" наводи у прилогу Кошша Кесвогшп 8ћкШ шшзу 28 таквих школа од године 1348 до 1409. — Под чешким краљем и немачким дарем Рудолфом IV (1577. до 1622. године) те су школе достигле врхунац свога развитка и стајале су под непосредним надзором прашких великих школа. Тада се бројало 30 чешких гимназија, свака је имала по 4 до 6 разреда. Први се разред називао „права или инФИта," други „прннципија," трећи „граматика," четврти „синтакса," пети и шесги „хуманиора," а осим тога пети се звао још „појезија" а шести „реторика." Учитељ тог највећег разреда звао се ректор и био је члан великих школа у Прагу. Учитељ пете класе звао се као до њега најсгарији конректор или субректор и он је имао један, од нижег ступња универзитета. Дотична општина бирала је остале учитеље који се зваху: кантори и сукцентори\ но они су били подчињени у свему ректору. Про®есори тих гимназија враћали су се 'за неко време опет на велике школе или су добијали најбоље парохије, или су долазили у грађански живот ч примали звања у Магиетрату дотичне општине. Ученици из места становали су код родитеља, а сграни су живели заједнички у конвиктима заједно са својим учитељима. Предмети наставе били су : верозаконско учење По каликсти некој, касније аугсбуршкој вероисповеди; класички језици, латински и јелински, матерни језик (чешки, а где где и немачки) граматика јеврејска , елсменти философије , физика, Астрономија, Алгебра и Геометрија. Кад и кад су ректори нредавали јавности „поредак штудија у средњим школама." Тако је го-

дине 1575 ректор Јаков Страба, под насловом всо1а 2а1есепу, обнародовао ред и наставни план за тамошњу средњу школу. — Ректор прашких в. школа прописао је год. 1586. Ог<1о вћнИогшп Рећ'1 сос1шИ гес4ог12 И. Р. Временом се показа потреба да се један општи наставни план утврди и тако 1609 год. философски Факултет прашких вел. школа саставио је нов и за гимназије обавезан наставли план, но ком је број разреда утврђен на 5, ашестије придодат као приправан курс — где то буде нужно. Ту се учило читање, писање, и почетци верозакона, латински и јелински језик били су главни предмети. Настава је основана била на многостраном вежбању, сравњивању и на саморадњи ученика, која се будила начином узајмног учења. Свако пола године држани су испити. Месна општина имала је право бирати иншпектора гимназије, али из реда академских грађана в. школе: тез 1ИегаИ8, који су морали имати неки академички ступањ. (Магнетри, лиценцијати, бакалауреи). Тужбе односно наетаве и саме школе, морали су инспектори подносити самом ректору в. прашких школа, а овога је била дужносг: да се сам собом увери на месту о стању дотичне школе. И онда су се општине одликовале и приносиле велике материјалне жртве за обдржавање конвикта и самих школа, као што и сам број гимназија сведочи, јер их је 1560 год. било више (33) но 1860 (23) (дакле 33 °ј 0 више). После кобне 1620 године на Белој Гори, када је Фердинанд назван католичански краљ, иостао неограничен владар : кадаје оно изрекао: да воли видети велику ту негда тако богату а сада јеретичку краљевину, убогу м сиромашну, само да је одана „једино спасавајућој" вери римокатоличкој, када је то и у дело привео ; када је нарочито папу замолио да се својски заузме, било лепим налином помоћу свештенства да ее јерес истреби, или ако то не помогне да он сам огњем и ма-