Prosvetni glasnik

иеколико животописа

Поредимо ли средњу плату проФесора Велике школе с платом проФесора из других школа, онда налазимо, да је на сваку стотииу динара плате проФесора Ве лике школе долазило проФеоору

Земљоделске школе 63.1 о динара Гимиазијђ 58.12 » Учитиљске школе 46.15 » Реалве 45.6 з » Богословије 41.»з »

Према овим размерама , после наставника Велике школе иајбоље су плаћени наставници Зем .Боделске школе , но и њихова плата не износи још ни пуне две треАине од плате наставника Велике школе. Најмања је плата наставника у Богословији; она износи тек две иетине од плате, коју у средњу руку прима један наставник Велике школе. Кад овако аоредимо оне суме , које од целог издатка долазе у средњу руку на једног ученика Учитељске школа , онда видимо, да је на сваку стотину динара тога издатка долазило на једног ученика :

Земљоделске школе 80.зз динара Велике школе 51.34 » Реалке 23.оо » Гимназије 15.48 » Богословије • • 15.24 »

иа српске историје 605

Да су нешто стабилни ови средњи издаци кроз цео течај учења, то бп према њима износио нздатак на школовање једног ученика од отупања у први разред гимназије па до свршења :

Велике школе 3 345.76 динара Вогословије 1378.80 « Гимназије 1041.96 » Реалке • • 1 547.64 « Учитељске школе 3 398.51 » Земљоделске школе 4 060.з: »

Међутим оволики би био издатак , кад би сваки ученик , који почие учити први разред гимназије , и свршио редовно коју од ових школа, не понављајуће поједине разредс и не напуштајући школу пре времсна. Но како има и једнога и другога, то је у горњим размерама изражеп само минимум издатка , око школовања једног ученика у дотичним школама. * * * Сад би било на реду, да изложимо стање основне наставе, како је било 18^5. школске год. у погледу школа, наставника и ђака. Овом излагању ми за сад не можемо приступити, и тек доцније изнећемо пред читаоце овај понајважнији одсек из школске ста' тистнкс.

НЕК0ЛИК0 ЖИВОТОПИСА ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ НАСТАВАК ИЗ XI СВЕСКЕ III 0 КРАЉУ МИХАИ.1У В0ЈИС.1АВЉЕВИИУ

1. Кад сам вам, децо, говорио о Стевану Војиславу и његовом ратовању противу Грка, онда сам вам рекао и то : да је имао ает синова. (Онм су сс звали : Гојислав, Михаило, Радослав, Жегавац и Предимир). Носле смрти очеве синови не признаду зј старешину најстаријега између себе, Војислава, него земље Војислављеве буду подељене по старом словенском обичају, на њих пет синова. Они су управљали у својим областима, готово самостално, а удовица Војислављева и њен најстарији син Гојислав, само су носили назив старешине. Ово дељење међу синовнма Војислављевим и комадање срнскс земље, није било никако добро и с тога се наскоро, дигне устанак у Требињској жупанији. Старешине тамошње нпсу радили љуцки па за то се и дигао уетанак тамо. Побуњеници по-

бију многе неваљале старешине, иа чак и Гојислав с најмлађим братомсвојим Предимиром погибоше тада, а жупаном требињским постаде некакав великаш Домањег. Кад су браћа дочула за ту изненадну несрећу, брзо скуле велику војску и упадну у 'Гребињску жупанију. Они надвладају Доманега, који побегне, и управу над (Требињском) том жупанијом предаду Михуилу, другом сину Војислављевом. Но он нехтетамо дуго остати, јер се бојао, да се опет изненада не дигне буна, и врати се у своју очевину, Зету. Тада браћа понуде управу над требињском жупом Радославу и он је се прими, али гако, да му браће не дирају очевине Тада он скупи велику војску и удари на Требиње, нобеди и убије Доманега и завлада цслом Требињском жунанијом. Но осим тога, он је још и довршио освајање Хума