Prosvetni glasnik

640

извештаји школских надзорника о стању средњих школа

гли возати, нарочито кад су деца морала то научити на штету ниховог познавања других обичнијих ствари, као што јс н. пр. склоп телеграФског апарата, који се код нас сећ по свима паланчицама находи. — Нознавање и нега човечијег тела и зоологија нредавати су ђацима по кн.изи г. К. Црногорца са слабим успехом ; један од узрока овоме неуспеху биКе недостатак потребних учила. Пасташпи; природнпх паука у неготинској нмжој гимназиЈИ има врло добру оцсну из већине иредмета и предаје их са вољом. III. Стање наставе у зајечарској нижој гимназији јесте у опште врло добро. Наставници су и спремни зч посао којп им је поверен и раде га са великом вољом и заузетошћу; на ученицима се познаје да је рад њпховнх наставника успешан и напредан Само се за наставу природних наука мора на жалост рећи, да се налази у врло рђавом стању. Све се оне нодједнако пеуспешно обрађују и пајбољи ђаци зајечарске гимназије нису могли ни из једне ириродпе науке ништа добро научиги. Болест наставника оправдава што ђаци нису упознати ни са половином материјала са којим су се по програмима морали упознатп, али се том околношћу не уоже никако оправдати, што су они неуређени одломци, који су се под именпма разних природних наука предавали, испуњени научним погрешкама и што су ђаци издиктиране нм реченице знали сасвим механички. Давпо осуђепа механичка метода иаставе, која је у зајечарској гомпазији прогната већ и из науке хришћанске — што ми је пријатно било конставовати — царује још неограничено у тој истој школи у настави природних наука. IV. У књажевачкој гимназиској реалци природне су науке предавате по програмима, које је сам наставник пзрадио и по његовим сопственим списима. Успех је ђака слаб, јер се учило више механички но разложно. Најповол.није се може оценити дечије знање о нези човечпјег тела. Наставннк у Књажевцу више је не[ о и један други обратио пажњу на ову страну предмета о познавању човека. У овој школи влада нска чамотиња, која се и у свакојаком успеху ђачком огледа. Два у једноме забаченоме крају усамљена наставника, без књига н наставних средстава, а са неспремном децом нису у стању да рлзагнају ову чамотињу и морају готово неизбежно и сами да јој подлегну. Колико је мени познато у овакоме се стању налазе и други слични заводи код нас, то ми се чини, да би било сасвим корисно и умеспо кад би се ове анемичне школе иозатварале : умесно — за то што од њих готово никакве вајде нема, корисно — с тога што би се новац око н.иховог издржавања употребио на јачање других завода — школа и што би се њихови наставници упо-

требили на попуњење празних места по другим гимназијама. V. Пиротска нижа гимназиЈа находи се, што се саме наставе тиче у доброме сгању. Цело паставничко особље с» великом вољом врши поверени му посао. Усиех је ћнка у опште добар, а нарочито у старијим разредпма. Наставник природпих наука ностигао је са ђацима у главноме врло повољне ресултате. Најбољи су успех ноказали ученици иза Ботачике и Хемије, а најслабији из зоологије. Минералогија није предавата, јер су садањи ђаци IV раз. јчили ову науку били у I разреду. Сви су предмети предавати по прописаним програмима. Програми сви сем физичког могли су бити исцрпљени. Са хсмијом Је наставник претерао у ревности тиме, што је натерао ђаке да упамте сва једињења елемеиата, а така одступања од програма штетна су, јер прекомерним напрезањем памтења не може се ни једпа наука језгро вито научити. Исто тако погрешно је што је наставник излагао прсд гимназистимн општп део хемије онако опширно , као што је то у књизи г. Лозанића. Као један врл(> добар резултат наставе из Хемије бележим што ђаци умеју сами да пробају неке важније хемијске реакције, а из ботанике: што умеју да одрећују биљне Феле помоћу Флоре г. Панчипа. VI. У одговор на тачку 2 и 4 вашега упутства, част ми је саопштити вам, да су у свима школама које сам обишао сви наставници добили да предају оне предмете за које су они билц наЈсоособнији и да су бројем часова готово сви подједнако оптерећепи. Једнообразност у настави средњих предмета, постигпута је већ и тиме што их обично предаје један исти наставник. Тако све природпе науке предаје свуда један наставник. Али при свем том дешава се често да се оне неједнако обрађују. Бива да за извеске предмете има наставник веће спреме и вољу но за друге, па се о њима више и забавља, те су му пз њих и успеси бољи, а на оне друге мању лажњ} обраћа. Школска зграда добра је само у Неготини, гди је и примерна чистоћа. У свима другим местима ваља се старати за подизање нових зграда. Школски је намештај свуда приличан. VII. Бројно стање ученика у опште је доста добро, према нашим приликама. — Посећивање иначе такођс је добро. Највећи број неоправданих изостанака чине ученици из првог разреда. Ти су исти и најнедисциплинованији. Основна школа не шиље гимназији децу навикнуту на добар школски ред, већ се иста морају тек у гимпазијн у том правцу да дотерају. Тако се барем, изражава пећина наставника средњих школа. —■ Озбиљних ђачких иступа није било.