Prosvetni glasnik

665

нарочито сс то мримећује у III и IV разреду, где би већ требало увести аевање из нота. Певање црквених и других песама у дуету, могло би се на тај начин врло лако погтићи. Наука хригиАанска предаје се у I и II разреду доста добро; у два виша разреда пак врло непотпуно. Да би ученици старијих разреда од науке хришћанске имали истините вајде, требало би на сваки начин обратити много веКу иажњу на саму иримену ове науке, но што се то досад чинило. Из рачуна успех је у опште врло повољан, нарочито при усменом рачунању види се приметна лакост. Што се тиче познавања нових мера, тујезнање врло лабаво а не може се у осталом много више ни изискивати, кад деца никад нису можда ни имали прилике да их виде. На сваки начин потребно би било наредити, да се што пре за основне школе набаве нове мере, и то једне просте теразије са теговима до једног килограма, један метар и мере за теч ности до једпе литре. У црквено-словенском језину, у колико сам имао прилике да приметим, наиредак је врло спор, читање је и у настаријем разреду, доста погрешно. Овај предмет требало би или сасрим из основне школе изоставити или га предавати потпуно, као што се и други језици изучавају. Земљоиис и јестаственица. Код ових предмета доминира још јако, механично учење на памет. Они се изучавају строго по књизи или по издиктираним рукописима, место у екскурзијама, експеримеитално и ио слободном казивању. Земљопис требало би у почегку само у том обиму предавати, у колико би се деца могла темељно упознати са околином места у коме живе. На тако добивеној основи лакше би било постепено разгранавати знање из земљописа, Зато би дакле врло нужно било ставиги у дужносг учитељима или учитељкама да преко године 7—8 пута по цео дан изађу са децом у околне иределе. У тим екскурзијама највећма би се ува.јдили из јестаственице. Пошто би се напослетку ученицима задаваш да опишу све оно што су у путу видели, нашли и научили, дала би им се најзгоднија прилика да се вежбају у изради Самосталних писмених састава. Овом приликом имао 6и да напоменем, како се ј опште тој тако важној страни наставе из сраског језика врло слаба пажља поклања. Од II разреда већ требало би да се ученици у већој мери вежбају у самосталној изради појединих реченица, а у III и IV задавати им чешће различне нисмене саставе. Историја се такође у основним школама предаје углавном из књиге или из рукописа Ово за ученике штетпо и геретно аисање аојединих аредмета требало би у основним школама строго забраниги. За исто-

рију не би требало давати деци ии нарочите књиге, много мање још диктирати им целу историју. Стваран успех из овог предмета могао би се у основним школама посткћи једино предавањем по слободном иричању а п читањем извесних интересантних партија из «сториЈе, у школи. Напослетку што се женског рада. тиче, ту би се могло казати да је успех по најбољи, само да су сви они онако укуспо изложепи и ваздан дотеривани многобројни радови, саме ученице, без велике туђе помоћи, израдиле. 15. Јуна 1882. Београду ГГонизни Др. јА. Ј. р^ЕКО, ароФ. беогр. гимнав.« VI ИЗВЕШТАЈ г. г. А. Поповића и Ђ. Милијашевића, лрофесора, о основним школама крагујевачким Г. министре, Подносећи вам засебно извештај о успеху и раду појединог учитеља и учитељке у вароши Крагујевцу, молимо вас за допуштење да, под утицајем на испитима добивених утисака, изнесемо овом приликом своје неколике мисли о оним Фактима, које би ваљало унети у основну наставу у опште, те да она утиче плодније на свеколико развиће наше омладине, и да оно знање, које се у школи разбира, постане иоуздана тековина, којом ће се ученици истински користити у. даљем образовању и животу свом. Многе умесне мисли о коренитим реФормама у основној настави изнесене су, последњнх година, у ревизорским извештајима, обухваћене су у предлогу г. министра просвете за реФорму основних школа, и довољно су разабране у Проспетном Савету приликом претреса тога предлога. С тога ћемо се овде дотаћи само оних Факата, који су за сада најпотребнији, као што су н. ир. ови: 1. Да не би катихетичним методом написане књижице за нредавање хришћ. науке , утицале и д?ље штетно на учење осталих наука, ваљало би, шго пре, заменити те књижпце одабраним приповеткама старог и нсвог завета. 2. Ваљало би што пре порадити на томе, да се паиишу, генетпчким методом, ручне књижице ученичке за српски језик јестаственпцу и Физику. И најдеталЈније лрограше нећс моћи многн учитељи ни разумети како ваља, а камо ли остварити без подеоних књижица за ученике. Са оваким ручпим књигама не би се генетички метод на зло употребљавао, да се, на прилику, у I раз. разбирају разуме се иогрешно, 84