Prosvetni glasnik

извештаји школских

(ако га добиЈЈ) могу да што посеју, имају велике баштине (који су људи кућевници и дуго су на једном месту) винограда мало, кола, коња и т. д,, док настав. средних школа има у 5 година својих 100 талира и више ништа, мора да живи где је скупоћа, не може ни да што посеје ни што да пожње. Све му је за новац, и то скуп новац на варошкој пијаци. Иеће ми се замерити ако овом приликом предложим да се укнну Дневници школског рада и каштига. Ја сам пређашње године предлагао да им се печатају Формулари и разашљу, да се бар то не мора лењирати. Но сад сам стекао убеђење , да то ваља сасвим укинути. Не за то што бих ја жалио учитеље, јер кад неки од њих могу бити и општински писари или ићи по неколико часова у лов по шуми , могу записати и шта су радили, али од ове ствари у.истини нема настава велике користи, а изасланик у извешћу своме не може гарантовати господину министру, да то све није проста обмана. А ко зна да ли је учитељ предавао оно што је за извесни дан записано у свом »дневнику шк. рвда«. Ко зна колико их је за својих 10 месеци ошамарио, повукао за уши, колико су их клечали, колико ли у апси остали, колико ли за јаку ухваћено и преко прага ћушнуто за онај тренут. Тога свега нема тамо, а желим с д срца да нема ни у истини — но стоји записано тако н.их 20 — 30 да су малчице клечали или били мало — 2 3 часа — у затвору због тог и тог. То је све. Ја сам тачно записао колико су њих водили те /невнике, колико њих нису. У оделитом извешћу има код сваког имена и то означено. Од 46 наставника и наставница, где је био испит имају — дневник школског рада њих . . 18 иемају » » » ■ » ... 28 Од 46 њих имају — дневник каштига њих 33 немају » » » 13 Шта значи ова статистика ? Морална сведоџба дневника школ. рада јесте приљежање. Морална сведоџба дневника каштига јесте суровост, неред. Па шта видимо ? 28 њих отказују се те моралне сведоџбе, што значи приљежање, а само њих 18 имали С У је. Даље 33 њих написали су себи сведоџбу вереда у школи а само 13 нису. Ових 33 што су пиеали дневник каштига (о поузданости нећу ни да говорим) чинили су од страха, тек колико да имају нешто да задовоље захтеве наредбе док дневник школ. рада имају само њих 18 од 46. Па и тих 18 знају у својој савестп као и оних 33 што имају дневник школ. каштига, колико су ти податци тачни; ја даље не могу о нима ништа сведочити.

о основним школама 669

Моје је мњење да се ово укине , као једна прилика која мами учитеља на два греха : или да не изврши наредбу или ако почне да пише да се огреши о савест. И код учитеља као и код деце (и код свију нас) боље је учинити да се зло не деси но учињено казнити Да ли је учитељ радио у школи или не, има доста и доста сведоџаба, а сваки његов ученик јасно и гласно на испиту сведочи за свога наставника је ли се трудио или не. Од те дечије сведоџбе. што се зове усиех, не треба тражити више никакву ни сигурнију, — а најмање се ослањати на ону и онакву какву учитељ својом руком хоће и може да напише у дневницима рада и каштига. Метод појединих предмета и предавања стоји у правој сразмери са вољом и епремом (а и годинама) учитеља. У главном паште се учитељи да задовоље све новије захтеве својег позива и своје науке. Има још по негде неки старац, који није могао да се откаже угодности и мана старог метода — на »изуст«. Наука хришА анска предаје се већином у причама. Само са Катихизисом не може да иде још свуд мимо књигу. Но не ваљају ни књижице које деца имају, а учитељи су такође оскудни и без упугства. У осталом ја бих то све предао свештеницима да они никако у школи — своју паству, по примеру Св. Саве, Св. Кирила и Методија и др. великих учитеља уче светој вери на прост начин и кад буду повећи. Учитељу да се одреди један део и то историја цркве. Догме и Катихизис нек проповеда свештеник народу. Сраски језик мешовито се зна. Читање како где. На много места освојило је неко особито ^итање, као певање. Анализирање врста говора иде прилично. ПиI сање реченица — кад рекнем н. пр. неком детету да зада што свом другу — врло је скучено и оскудно, Но ииак сам свуд нашао лепу науку. о врстама речи. На 2— 3 места била је »граматика« дрско учена на памет па чак и »примедбе« и »окончења«, а кад се запита н. пр. каква је реч »бело« — дете ипак не зна. Писање у опште прилично. На много места уче учитељи децу неким излишним завијутцима и додацима око писмена. Увек додају почетним — великим — словима косу танку црту, која тим словима не доликује. Ова коса цртица ваља само малим писмеиима, која се везују с другим а прво почетно велико писме нема с киме да се везује. Деци особито треба боља ручна књижица а учитељима упутство. Словенски се чита по обичају, где слабије, где боље, но више слабије. Рачун се предаје у главном добро. Само су примери или лоши или често и врло прости. Мало који учитељ задаје да се што мисли кад се рачуна. И учитељи п деца имају добре књижице зл то и на-