Prosvetni glasnik

670

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАД80РНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

става напредније стоји. Желети је, да се боље обучавају нове мере. Познавање домовине било је и остаје једна мешавина без почетка и свршетка. Једина му је за данас заслуга што се деца уче том приликом да говоре о свему и свачему. Али неке науке мало сам где нашао. Познавање ирироде (јестаственица) најгоре стоји. Бадава што по свима скоро школама висе »шрајберове слике«, кад уз то нема књиге из које би учитељ прочитао шта ће о којој животињи деци да каже. Одмах система и то је све. Кажи ми: како се дели сва природа ? — То је прво питање свуда. Одговор: «Сва се природа дели на три царства: животиње, биље и иекопајеме«. После се чују имена, каквих мало има где да се чују н. пр Во је »папкар«, медвед је »шапкар« и т. д. Свега доста , знања ии мало. Зна се онолико, колико знају чобани, више не. Узрок је што нема књиге у преводу. Земљоиис — прилично. Добро је што је изашла нова карта Краљевине Србије. Мило ми је било да је сразмерно у скоро набављена. На новој карти има доста погрешака, јер и многа села нису на своме месту. Има у исто време и утрпаности доста. Прва мапа (од 1877.) за учење је боља код деце но ова сад, ма да је и ова боља од многих. Требало би издати распис, да учитељи по срезовима заједно се скупе и даду своје примедбе о погрешкама на новој карти, т. ј. о размештају и означењу села и т. д. па кад се приреди II издање, да се то узме на ум. Историј а ио старом. Живе приче и у свези мање има. Код млађих учитеља боље је. Нови богослови учитељи раде врло добро. Њима би требало иридати једну вежбаоницу уз Богословију, па то би били врло красни учитељи. Но за лоше предавање историје није се ни чудити, кад ми Срби и немамо ваљане историје у целини. Певање нигде није правилно. Ако се одреде учитељска предавања , требало би наћи једног учитеља певања, и послати га тамо, да. просто, без нота, учи учитеље, да прво они знају једно 10 —15 лепих цесама, са Краљевом химном на првом месту — коју нико сад још не зна. Гимнастику ваља тако исто учити с почетка, Толико о методу предавања појединих предмета. Ово су опште напомене. Свуд сам после свршеног испита, према мојим белешкама, казао наставнику шта му где не ваља. Изузев 2— 3 њих учитељи се свесрдно труде. Успех њихов, јесте хлеб њихов. Они имају од сад леиу награду, па треба добро и да раде. Само су још како наиред поменух средетва нејака, а многе неприлике смећу школи и учитељу. Учитељ ваља и мора бити и од сад одговоран и његов усиех треба

да је под надзором; без надзора нико неће да ради. али и школи ваља олакшати Најпосле, време је да се стручној ревизији подвргне и »Распоред« за основне школе од 17. Септембра 1871. године. Распоред овај био је епохална творевина ; јер је ирви дао сталну меру знања и умења, која се мора постићи у основној школи. Без њега се — па био он у ма ком облику и ма како се он звао — не може бити. Као што је приближно регулисана новим »Наставиим програмом« настава у гимназијама коме ће следовати и школска литература за гимназије, тако треба да се учини и са постојећим »Распоредом« за основне школе. Једанајест су скоро година како он у важности постоји За ових 11 година сте ■ кла је Србија 2 учитељске школе, више стручних људи, приличну литературу, у њој постоји већ један деФИнитивнији просветни сталеж , са новим установама, које напредак просвете у нашој домовини све боље регулишу. Искуство течено и стечено за 1 1 година моћи ће можда знатно допринети, да се предузме ревизија »Распореда« који важи за основне школе, па условила се та ревизија новим законом о основним школама или не, њој је време свакојако. Они, који су дали основној школи данашњи »Распоред«, учинили су тиме знатну и велику услугу. Оад ваља поћи и даље. Овим сам одужио, господине министре, дуг, који је на ме положило високо поверење, које ми изволесте поклонити, наименовав ме за изасланика да прегледам доста знатан број основних школа у округу београдском. Ја сам се трудио искрено , да поверен ми рад и дужност буде вршен и свршен у корист школе и дечице која се у њој уче. — Извештај овај, израз је тога мога труда и моје жеље : да школа наша буде још боља и напреднија но што је. Захваљујући господину министру на високом поверењу 5. Јула 1882. год. Београд. ОСТАЈЕИ ПОВИЗНИ, ^Кив. уКивАновик." VIII ИЗВЕШТАЈ г. Драгољуба Јовановика, професора, о оеновним школама у округу књажевачком „Госиодине министре, Према наређењу вашем и упутству од 10. Маја ове године КПБр. 27 57. ја сам прегледао основне школе у округу књажевачком , и по свршеном раду имам част сада поднети вам свој извештај. Испите сам држао у 9 школа.