Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

671

Колико је ђака било уписано, колико исписано, а колико опет свршило годину, види се из прилога под/. Да би вас, господине министре, упознао са приликама, у којима се наша основна или народна школа налази у овом крају, морао бих у излагању својих назора, у извештају, да поновим много што шта, што сам већ у ранијим извештајима учинио. Некако су свуда у Орбији више или мање истоветне прилике у којима се налази основна или народна школа, а оне су по мом мишљењу за данас довољно познате. У толико још разликује се овај крај од осталих, што су у њему недаће и сметње школи веће, јер је народ услед рата јако осиромашио , те с тога није му ни могуће снабдети школе»нужним средствима и шиљати децу уредно у школу. Разуме се, да од тога и школа и наставницн трпе уштрба , а природно је да и ресултат не може бити онакав као што би се могло желети. При свима толиким недаћама , колико сам могао оценити расположење народа, он је ипак вољан да подигне своје погореле школе, само ако и држава од своје стране учини извесне олакшице, које су по мом мишљењу врло незнатне. У селу Ваљевцу, општина је још пролетос оправила једну школску зграду за смештај школе и снабдела је скамијама и осталим потребама, и сада чека само да јој се учитељ пошље. У Црнољевици и Нишевцима, где су до првог рата постојале школе и то од тврдог матерчјала, народ је рад, да понова подигне школе, само као што сам и мало пре приметио, тражи за то извесне олакшице, да би то могао извршити. Исти је случај и у Лалинцима, једном од понајвећих села у округу. Што се тиче самог питања о настави, могу рећи, да је она разнолика у колико и радне снаге нису подједнаке. У раду види се, да се св\да на и овде наше основне школе приметно ослобођавају оног старинског механичког меморисања, које више затупљује ум дечији, место да га развија. РеФормама, којима би се предузело, да се јасније обележи цељ основне школе и њенога рада, као и наставним утврђеним планом, на ком се управ базира рад школе и износи њена практична вредност, а и спремом наставничком , постићи ће се по времену једнакост која се тражи, данас и убрзати развитак народни. За сад се још може само желети. Где год сам наишао на механизам у школи, или где сам се уверио, да је успех понеког наставника постигнут само многим трудом наставниковим и великим напрезањем дечијим, од чега не може бити ни жељене користи у животу, ја сам сматрао за дужност чинећи своје примедбе на рад сваког таког наставника, у исто време да изнесем своје назоре како би

ваљало који предмет предавати, те да се постигне оно што се тражи од једне према данашњем устројству уређене школе. Надам се да ће ове моје примедбе бити усвојене, и да ће се у неколико ублажити онај механизам, који данас на више места влада. Нарочито сам, г. министре, приметио, да се српски језик свуда више или мање слабо предаје у том крају. Мало се пажње обраћа техници читања , познавању и разумевању речи, јер деца читајући махом не разуму оно што су прочитала. 0 акцентуацији и да не говорим. Исто тако и у писању нису у стању да одвајају поједине речи, а од таквог ивучавања језика слабе користи може бити. Остали предмети прилично се предају у школама. Сваколика неспремност наставника у нашим основним школама, може се за сад попунити једино поучним аредавањима и зборовима , који би имали за цељ узајамно обавешгавање , као што то бива и у страном свету. Осим тога ваљало би по мом немеродавном мишљењу водити од тога рачун, да се питомци учитељске школе шиљу разномерно у округе те да не буде случај, као што је у овом округу, у коме нема ни једног учитеља из учитељске школе, докле по неким срезовима у Србији има их по неколико. На реду би било да кажем што и о васпитном делу у нашим основним школама, где долази и чистоћа, која треба да влада свуда па и у школама нашим. Изгледа ми да се овом питању најмање пажње поклања. У опште нашао сам свуда да су деца прљава, плашљива и без икакве дисциплине. 0 школским зградама, имао сам част да наведем у засебном делу, који је пред вама. Из њега ћете видити г. министре у каквом се стању оне налазе у овом крају. Снамије су у свима школама сасвим неудесне, а општине не обраћају никакве пажње за сад томе нити се брину да набаве боље и удесније по припису. Исто тако школе немају нових мапа Србије, а старе су махом дотрајале. Односно понашања наставничког и угледа њиховог у грађанству немам шта да приметим. Благодарећи вам на поверењу понизни, јД,. ^ОВАНОВИЋ, школсеи надзорник за овр. књажевачки.«

IX ИЗВЕШТАЈ г. Мих. Ђуровика, професора, о основним школама у округу крагујевачком „Госаодине министре, У свих 47 школа (о којима вам иоднесох извештај о свему ономе што Вашим унутством тражите,