Prosvetni glasnik

654

записник главног

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

V Др. В. Бакић у име нарочитог одбора реФерује, да је г. Антоније Маленица, који се тражи за предавача француског језика у средњим школама, свршио шест разреда гимназије, у Марбургу је полагао исгшт из тог језика, али није свршио Факултет, па с тога је одбор мишљеша, да се не може примити за предавача француског језика. Главни Просветни Савет усвојио је мњење одбора. VI Др. В. Бакић моли да га Савет разреши од дужности писања програма за буквар, па предлаже да и за буквар пише програм иста она комисија, којој је поверено писање програма зв читанке за основне школе. Просветни Савет са свима противу једног гласа примио је разлоге г. Бакића. С тиме је завршен овај састанак.

САСТАНАК СХХУ 9. Сеитембра 1882. год. у Београду. Били су: потпредседник Ј. Децић. Редовни чланови: М. Еујунџић, Љгб. Клерић, др. В. Бакић, М. Зечевић, М. Миловук, Драг. Јовановић, др. Лаза Стефановић. Ванредии чланови: М. Валтровић, Св. Вуловић, Јов. Ђорђевић, Ђура Козарац и Пегар Никетић. Привремени иослово!)а, др. Ник. Ј. Петровић. I Привремени пословођ чита записник 124. састанка који Савет прима. II Министар просветс и црквених послова писмом од 3. ов. м. ПБр. 6440. шаље Савету понуду г. Коглијевине, инжињера из Беча, који нуди да направи у једној школи децимални Фотометар, по свом прзпаласку. Пошто тај део Физике за који би требао фотометар није ушао у наставни програм за средње школе, а ако би и требала каква справа за мерење интезивности светлосги, то није потребна тако комплицирана справа као што је ова која се нуди. с тога је Просветни Савет одлучио : да се понуда г. Коглијевинова не може примити. III Др. II. Бакић прочитао је следеће реФерате о Траутовој Немачкој граматици и Мајснеровој Читанци: „Главиом Просветнол Савету На питање Главнога Просветнога Савета: »да ли се Граматика Немачка I, II и III део и Читанка Немачка могу прештампати за школску потребу такве какве су или би их у чему мењати требало ? — част ми је одговорити.

А. 0 »Немачкој Граматици по Трауту превео и прерадио Стеван Д. Поновић I, II и III део.« О подесности ове граматике за паше средње шко 1е дао сам своје мишљење заједио са г. Стеваном Бајаловићем у реФерату, на оспову којега је савет београдске реалке одговорио на нитање господина министра просвете, бр. 211 од 1870., актом спојим, бр. 81 исте године. Мишљења исказанога у том роферату, да је ова граматика са своје несистоматичности неудесна за наше средње школе, нисам ни у колико изменио. Али како према постављеном гштању Главнога Просветног Савета излази да је већ утврђено, да се та књига штампа за школску потребу и пре но што се утврде стални програми за средње школе, а према њима и школска литература, по распису господинаминистра просвеге ПБр. 412 јап. ов год. — одговорићу само на тако постављено иитање. И сам се господин Стеван Д. Поповић жали у предговору ка другом издању I дела ове граматике: што му је »украћено , да приступи поаравкама у овом делу граматике које су основано истакле неке колегије школске у извесним мњењима сво.јим поднесеним у разна времена мпнистарству просвете.« Мислим да овога пута не би било умесн) укратити г. писцу да приступи тим поправкама, нити би он, по свој прплици, то и дозволио, кад у тој школској књизи има и оваких погрешака : 1. Погрешних аравила, као што је: да у немач ком језику ваља разликовати »да ли се трпни облик казује само с помоћним глаголом вет или \уегс1еп II. стр. 132. Према том правилу излази, да се у немачком језику трино стање образује на два начина: помоћу глагола вет или -»егс1еп и прошастога придева прелазнога глагола. Међу тим немачки језик зна само за један начин образовања трпнога стања, а то је: да се облицима гллгола \уег<1еп дода прошасти придев прелазнога глагола; а оно што г. Поповић назива трпним стањем са глаголом зет није ништа друго већ прошасти придев употребљеп као именски прирок. Тако су погрешна и иеразговетна и ова правила : у иримедби 1, I д стр. 21 ; у примедби, I. део стр 89; а овако погрешних правила палазп се у овој књизи и више. Г. писац треба да им уђе у траг и у новом издању да их исправи према примедбама објективне критике, која се до сад нојавила о овом делу. 2. Терминологија није у склад доведена са сраском, а местимице је и иогрешна. Једно и друго отежава учење овога језика, а прво и смега српском. У погледу ове тачке препоручили би смо г. писцу, да се придржава терминологије у српској граматици од Ст. Новаковића, а на име у облицима III дела ; крај срнских назива да на првом месту, које о до| тичном називу говори, стави у заграду н немачки,