Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О СТАН.У СРЕДЊИХ ШКОЛА

656

3. Да правопис удеси по примедби реФерсита; и 4. Да поправи погрешке у српском језику. Тако поправљена граматика да служи као школска књига још за три године. Што се тиче Немачке читанке од Мајзнера да се прештампа таква каква је, само превод појединих речи да не дође испод чланка на истој страпи, по да се ти нреводи штампају засебно у облику речннка, којп ће бити удешен по реду члаиака, а не по азбучном реду. Само реФеренту г. Иванићу да се да 40 динара хонорара.

IV Јов. ЂорђевиН у име парочитог одбора рсФСрује, да је г. Павле Аршинов спршио 8 семестара на прашком и пегатанском универзитету и да јо положио испите (килоквирао) из зоологпје, ботанике, мпнералогије, земљописа, словенске граматике и педагогике. Према томе Главни просветпи савет са 7 противу 5 гласова одлучно је : Да г. Пувле Аршпнов има квалиФикацију за предавача у средњим школама и то за јастаственицу. С тим је овај састанак закл.учен.

ИЗВЕШТАЈИ ШН0ЛСКИХ НАДЗОРНИНА 0 СТАЊУ СРЕДЊИХ ШНОЛА за 1 88 1 —82. школску годиву

ИЗВЕШТАЈ г. Светислава Вуловика, проф. Велике Школе, о шабачкој, ваљевској и чачанској нижој гимназији и о лозничкој и горве-милановачкој гимназијекој реалци

„ Госиодипу министру иросвете и црквених иослова," Одређен актом г. министра од 22-ог маја 1882. год. ЕП№ 2631. да ирегледам средње школе у Шанцу, Лозници, Ваљеву, Гор. Милановцу и Чачку, ношао сам из Београда 13. јунија т. г. а вратио се 2-ог јулија исте год. и нрегледао номенуте школе поменутим редом за двадесет дана. Морам признати г. министру, да је ово време ма.ло Сшло за преглед. Али као што је познато г. министру, мени није било можно поћи ире 13-ог јунија због мојега испита у вел. шк^ли. Али, чини ми се, ни месец дана не би било довољно, да се као што ваља прегледа оволико школа. Колико сам и шта сам ипак за оволико времена могао видети и опазити, и шта ми се услед тога учинило иотребно г. министру предложити, изложићу овде у кратко држећи се упутством прописаног реда. 0 моме раду казаћу још ово. Највише сам (према тач. 1. упутства) назио нри прегледу на успех из српског језика, срнске историје и геограФије. За то ћу о осталим нредметима мање и говорити. Како сам путовао у исиитно доба, то ми је преглед био поглавито у цохо^ењу оних ис-

пита, који су надали у дане, у које сам у ком месту био. Осим тога чинио сам оишти иреглед пропитујући све ученике из свију предмета — у свима местима, осим у Шапцу, где сам се задржао највише — осам дана — , те ми општи преглед није ни био потребан , пошто сам походио скоро две трећине испита. А остао сам тамо толико за то, што је то била највећа средња школа на мом путу и што ми се учинило потребно бар једну школу на овоме путу потпуније прегледати. 1., На питања у I. и 2. тач. упутства могу одговорити: да је уснех у опште и на по се у оним предметима, на које сам нарочито пазио, ове године најбољи био — по моме нахођењу — у шабачкој полугимназији. За њом долазе полугимназије ваљевска и чачанска, а за овила дворазредне средње школе у Гор. Милановцу и Лозници. Ја нисам кадар био за онако кратко време похватати све узроке неједнаком уснеху ових школа. Неки су већ одавно нознати (на пр. да наставници морају да предају предмете, за које се нису сиремали и т. д.), неки ће ее ноказати у даљим редовима овога извештаја, а један од главнијих чини ми се да је место, да овде споменем. Мени се чини, да дворазредне гимназијице („реалчице") треба што нре или са свим укинути или их начиниги полугимназијама. У њима мора бити успех вазда сла-