Prosvetni glasnik

702

ИЗВЕЖТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА 0 ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

мета испитао увек бар иоловину присутних ученика пазећи да сви но^једнако буду питани. 0 свему моме раду по њима изволећете наћи података и објашњења нешто у овом извештају, много више у прилозима, које мало раније поменух. Па и из 6. члана упутства извршио сам готове сва наређења изузев једно једино, што нисам у потпуности извршио, на име што у свакој школи нисам пописивао имена свију ученика, који су отпуштени самовласно из млађих разреда или задржавани код кућа не довршивши школу. Ово нисам баш свуда могао да урадим с тога: што у учитеља није било свуда спремљепих података о томе, а прибирање тих података на месту било ми је немогућно нешто због краткоће времена и хитње да с послом будем готов, нешто пак због тога што свуда .— баш и кад бих хтео и могао — не бих могао да добијем исте, као н. пр. у Вел. Јасикови, где је учитељ упропастио лањску уписну књигу. У осгалом где год сам доспевао, ја сам и то нрибележавао, и подади о томе налазе се у примедбама у „Главном списку" под А.) У истом списку прибележен је у примедбама код сваке школе број књига, које сасгављају школску књижицу а од учила поимениде она, којих не бијаше у којој школи, наредивши свуда да се оно што не достаје набави. Наредби мојој већином су се одазвали драговољним пристанком на речима : хоће ли се обећање на делу извршити, показаће време. Школске зграде готово скуда не ваљају и више наличе на кошаре него на школе, нарочито пак не ваљају школе у окр. вароши и варошидама, осим Брзе Паланке која има красну зграду за мушку школу. Еад би само могуће било требало би све оне у интересу дечијег здравља затворити, о којима сам у . Главном списку" под А.) у рубрици „стање школске зграде" говорио, јер дисати оним поквареним ваздухом, какавјеуњима — нарочито зими — није ништа друго до усисавати у себе отров. Благодарећи вам, госиодине Министре, на указаној мичасти. којом сте ме изволел и одликовати одре,л ивши ме за свога изасланика, узимам слободу са изразом најодличнијег поштовања свога назвати се 12. Јула 1882. год. Пожаревац. ВАШ ПОНИЗНИ СЛУГА РИМ. ј. рИМВИЋ, ОВОГОД. НАДЗОРНИК ОСП. ШКОЛА ЗА ОКРУГ КРАЈИНСКИ. )}

XIII ИЗВЕШТАЈ г Милоша Давидовића, директора, о оснокним школама у смедеревском округу „Госаодинв министре, Одликован поверењем, да прегледам основне школе смедеревског округа, ја сам тај посао извршио. Какав сам напредак у нојединим школама нашао, прибележио сам, поред других појединости које се тичу тих школа, у засебном списку, који овде •/. подносим. Овде имам само да учиним неке своје наномене, које се тичу наставе и напретка наших основних школа, у опште. Пре свега дужност ми је да напоменем , да се у нашим основним школама у носледње доба опажа неки живљи рад и неко живље кретање, него што се то могло пре десетак и више година оназити : методи у појединим наставним предметима доста су усавршени, наставници, с малим изузетком, ревносно свој посао раде ; школе су добиле најнотребнија учила; о дисциплини у школама могло би се само с похвалом говорити ; општине доста уредно набављају школама огрев и друге потребе; међу учитељима и општинама већином слога влада, и све се већма увиђа да од њихове слоге ноглавито зависи и какав ће напредак у школама бити. Али овим никако не мислим да се у наншм основним школама не може и много впше учинити , него што се данас чини. Мени се чини да се из наших основних школа сразмерно мало темељног знања износи, не за то, што је мало прописано, него за то. што се у неким предметима много, веома много говори и времена троши а веома мало једра знања и поуке износи. Мени се све чини, да би наше основне школе биле далеко напредније, и знање у њима добијено далеко темељније, кад би се неки предмети из основних школа избацили или бар на неке школе ограничили, за које се има поузданог уверења , да ће се у њима ти предмети ваљано предавати. Предмети. које би, по мом мишљењу, требало из основних школа избацити, или бар на неке школе ограничити, то су природне науке. Колико год су те науке по развитак деце и за њихов практичан живот корисне, оне су од многе веће штете, кад се невешто предају, како сам видео да се те науке у нас већином предају. У колико год сам школа био нигде нисам видео какве збирке познатијих и обичнијих минерала, биљака или инсеката; нигде нисам видео спремљених каквих ствари за простије експерименте, одакле морам извести да се те ствари већином на памет предају. Па онда, највише се задржавају око најобичнијих ствари. које су и онако деци познате н. нр. у зоологији код краве , овце и