Prosvetni glasnik

695

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ ДИРЕНТОРА СРЕДЊИХ ШИОЛА

9. ЈАГОДИМС^Е НИДЕ ГИМНАЗИЈЕ „Госиодину Министру аросветв и цркв. иослова, Према 'закону и устројетву гимназија и распиеу г. министра дроевете од 17. Маја 1880. год. ПБр. 2273., елободап сам цоднети свој извештај о цел.екунном етању ниже јагодинске гимназије за 188 1 | 2 школску годину. У почетку ове школеке године, наставници су ноднели евоје нрограме, по којима ће поједине науке предавати, и по њима су радили све дотле, док није изашао нов „наетавни програм за гимназије," што га је министарство нослало, с препоруком, да се наетавници нри предавању што већма њему ириближе. У ствари, тако је и морало бити, и наставници еу се старали да, ие реметећи оно гато су дотле урадили и не збуњујући ученике, предавања своја иодесе тако, да буду више продужење већ отлочстог рада у школа. Но покрај свега овог, опет је било неких из\зетака, нарочито код Гв'>графије и Оршкв Историјг, које су, новим програмом, добиле саевим други расдоред и поделу на разреде. — Ово се исто може у неколико однети и на Сраски Језик у IV разреду, где је поред синтаксе, иредавапа и лаука о основама из узрока тог, што ученици нису о овоме дотле ништа учили, нити би даље у старијим разредима има,ли прилике, да то уче. Сви су предмети свршавапи у току доба, како би се могли поновити. Само су : Географија и геомвтријско цртањв свршени у очи испита с тога што је наставник чешће био на осуетву; а из Сраске историје у IV разреду ученици су поновили стари век, а нови само о Кара-Ђорђу. Даље због огромности материјала, који је у наставном програму за ериску историју унесен, није се могло доспети, да се Историја Босн^ у евој опширности евојој, по програму, прође тим пре, што и еам наставпик налази, да је програм сувише наситно изведен и да се, због сличности догађаја, не би могао са уснехом бстварити. Савет проФесорски није се у овој години бавио снецијално каквим нитањем о вастави, али је зато

већао о дисцинлини у школи, па је о томе донео и своју одлуку: о дежурању наставника између часова школских, по којој је у једно време и ноступано. Жалби од ученика није било никаквих, да им је који предмет т?жак, и ако су наставници својски настојавалн, да се колико већма могуће изврши „наставни ирограм" , на чак и оно, гато је као последица отуда захтевала, да у програм уђе као н. пр. предавање српеког језика и познавање старих српских новаца у IV разреду. Овде је са свим умесно, да се каже која реч о предавању геометријског цртања у нижој гимназији. Овај је предмет са свим нов за ученике ередњих гакола и много тежи од осталих по свом облику Оеећа се, да је ученицима тегако нсјмити значај ове науке, нарочито у I разреду. Поред тога, велика је незгода гато за ову науку нема нарочито нодегаеног учебника, већ ученици морају да пигау по казивању наставника, а то много задаје посла и одузима времена како ученицима, тако и наетавнику, у току предавања. С тога би ваљало што пре подмирити ову потребу — штампаном књигом. Још једна и то по замашна тешкоћа, која много смета лакгаем и бржем сватању и изучавању неких наука у средњим заводима — то су учила. Наши средњи заводи располажу са врло незнатним научним срествима нарочито за очигледпу наставу, нри нредавању природних наука. Тако, но физици и хемији, осим „Боаових" апарата, других учила и нема; па и ово није за гимназије, већ за основне школе, којима еу они и намењени. По Еосмографији, нема ни толико, — сем једне звездане „карте околине Бетрад /" од Драгагаевића. А гато пада у очи, то је немање историјских карита, за предавање старе српске историје. Ову оскудицу ваљало би гато пре намирити, јер без добрих историјских карата, предавање историје остаће и даље еамо голо причање, без сваког реалног значаја. 0 предавању наук: хришКанске, у овом данашњем облику, не може се ништа рећи. докле она