Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГДАВНОГ

ПРОСВВТНОГ САВЕТА

Ето како јеутој „популарној" геометрији застуиљен и „нрактички" део. Онога, што би бидо баш лајпотребније, тога нема. Ту се не казује каква је раздива у раду геометријском, у раду на хартији иди табди, и у раду у пољу, на. земној површини и тедима. Не говори се о тачности рада у природи, и могу ли се примене геометријске изводити тачно, и на шта треба обраћати нажњу, да та решења буду бар прибдижна. Не говори се ни о смааеном цртању премерених земних површина и динија, ни о употреби размерника; што га деца виде на свакој шкодској карти, а не знају зашто је. У место свега тога, ту се просто ређају задаци, и у већем броју, него што је потребно. Дакде ни на практички део није писац обратио тодику пажњу, кодика би бида потребна за учебник средњих завода наших средњих шкода. IV Поред свега овога додази још и рђава терминологија. и нечист језик. Ево и за то некодико примера. Терминодогија није ни мадо прецизна, отуда брка. Тако н. пр. на стр. 7. веди: ЛЈрава динија, што с другом правом чини прав угао; (интерпукцпја је пишчева) каже се, да на њој стоји отвесно вертикално, уиравно, иераендикуларно." Да је бидо још каквог назива сигурно би и њега употребио! А да је овако трпање направидо збрку, види се из овог правида: „она нрава, која иде отвесно на вертикалну, зове се хоризонтадна. Површину мирно стајаће воде можемо сматрати као хоризонтадну, а на ову вертикална стоји отвесно ." Изгдеда, да његова „отвесна" није навек што и „вертикадна." Какву разДику ноставља између та два термина, то само он зна. „Штаиови за мерење " јесу код њега бедо и црвено бојадисање мотке „2м. дуг а Зс м. деб. оковане гвожђем, да се лакше забадају ." То су дакле мотке за бедежење крајњих тачака праве диније, а не „штапови за мерење," као што он веди, јер се с њима ништа не мери. Он та азраз употребљава на више места, н.пр. „ мотке за мерење, 11 „мерење с ланцем. и моткама !" а међутим се моткама бедеже само тачке а ништа се не мери. „Значке" су код њега најпре велики „сигнали," а доцније „кочићи" за бележење тачака. „Једначка" би по свој придици требада да значи код њега детву, но он не казује њен значај, оставља да нагађамо. Још се надазе термини: „ иребијене" линије, „иротезање", „коначне" диније, „нагибају се" (за праве које нису паралелне) ^шуиљи" углови, „сударајуЛи се" стране, „Лошкови" (место углови) и т. д. V језику се налазе не само речи, које се данас не употребљују више, већ имаде доста и граматичких погрешака. Тако, „иолза", „отвесно", „видима" Фигура,

ираволинејне и криволињејне Фигуре," „отношај" ,„лик" (м. обдик) „изсечак". „сбир," „изтинит", „јим" и „јих" „мериду" „учинити задоста," „или том иодобно," „код свију четворо-«/г^а," (м. угдова), садржи се у јединицу" (м. у јединици), „да пренесемо на напиру" (м. на папир) и т. д. Така је „иоиуларна Геометрија" за ниже разреде гимназија од. г. Ст. Марковпћа. Поред ових мана, а те су : кра.јња неполапурност у исказивању геометр. истина, сухопарно извођење доказа, накарађивање геометр. истина и математичне прецизносги, непрактичност, збрка и непажња у практичним дедовима ове геомотрије, неудесан и неследствен распоред појединих дедова, накарадна терминологија и рђав језик, — немогућно је овакву књигу препоручнти за школски учебнпк. Мане су такве, какве се не могу трпети ни у једној шкодској књизи. А оне су у исто доба и такве, да се не могу исправљати. С тога сам мишљења, да би иоиуларну геометрију Ст. Марковића требало сасвим одбацити. 15. Априда 1882 г. Београд. ПРОФЕСОР БЕОГРАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ ј^р. ј. ргојковић." "Усвајам у свему мишљење г. Ср. Ј. Стојковића. јА. ЈА шаилови-в." Главни Просветни Савет усвајајући потнуно мишљење реФерената оддучио је: Да се „Поиуларна Геометрија" од Ст. Марковића не може више прештампавати о државном трошку, за школску потребу. РеФерентима г.г. Петру Живковићу и Срети Стојковићу одредио је Просветни Савет по 40 динара у име хонорара. У Привремени пос.швођ прочитао је следећи реФерат о Мочниковој Геометрији : „РЕФЕРАТ на Мочникову Геометрију „Геометрија Др. Франца Шочника" за више школе, преведена „по препоруци шкодске комисије", штампана је први пут 1857. год. и од тог доба па до данас, она је бида једина геометрија, препоручена као шкодска књига. Она је истина плелтампавана 1870., ади без икаквих измена и поправака. Преведена још пре 25 год. а ваљда с првог нздања пишчевог, јасно је, да се ова геометрија не би могда више употребити у шкоди оваква каква је. Од оног доба па до данас, математика је у многоме корачила напред. Истина је, да су математичке истине