Prosvetni glasnik
ВЕЛЕШКЕ 0 ДРОСВЕТИ И ШКОЛАМА
763
стантина Техова). — Те исте године, Урош је са свој им савезником (деснотом епирским) ратовао противу Грка. У почетку им је ишда срећа на руку и они освоје сву западну Маћедонију ; али после дво-годишн>ег ратовања, савезник Урошев буде потучен, те и Урош мораде повратити отете земље. На годину две дана доцније, а у 18. години краљевања, Урош је испросио ћер маџарског краља за свога сина Драгутина, којом је прилпком обећао уступити му престо још за свога живота. Остале године краљевања, Урош је већином провео у миру, издавајући поједине наредбе ради правичнијег рађења у земљи. Имао је истина и мало окршаја с Маџарима због Мачве, иоју је у друштву с Бугарима хтео освојити, али му није испало за руком: били су побеђени. И с Дубровчанима, на 11 година после оиог рата и мира, имао Је нешто спора, али тада није дошло до рата, него тек при измаку владе његове. Чак и жена његова била је на страни Дубровчана и обећала им била јављати све, што се у Србији против њих буде радило или намеравало. Он не сврши своје краљевање на миру, као и осгала му браћа. Његов настарији син, Драгутин, ви-
БЕхДЕИИ^Е О
дећи да му отац не уступа престола још за живота, а подстакнут од свога таста (старца) маџарског краља — удари с маџарском војском на свога оца, краља Уроша. Бој између оца и сина био је на Гацком и свршио се поразом Урошевим, после чега се Урош склонио у Хум, где је мало времена живео. И он се пред смрт покалуђерио и сахрањен је у својој задужбини Сопоћанима, близу Расе. Урош је свега владао 33 године и за то време учинио је доста добра држави српској. За то је и назват: Урош Велики. ГГроиитивање. Општа репетиција. Поук а. К,акав је био Урош ? По чему је био добар ? Ио чему је био благ ? Како је управљао државом ? По чему је био наметан ? Какав је био за време рата, а какав у време мира ? и т. д. Стеван Урош I Велики, био је добар, благ и паметан владар. Он је не само очувао границе своје државе, него их Је још и раширио. Подизао је манастирс као и отац му, а тако исто и сиротињу је надгледао; давао милостиње и т. д. и т. д.
И ШЈЕ ^ОхЛАМА
I Комисије за израду сталних ирограма из свију наставних предмета у нижим и вишим гимназијама На измаку првог течаја ирошле године школске разаслати су били (у XXV — ванредној — свесци „Просветног Гласника" 1881. г. штампани) привременн наставвп програми свпма нижим и вишим гимназијама, да би поједпни наставници по струци својнх предмета које предају учпнили на њих своје прнмедбе, ако би каких имали. Пре кратког времена стиглс су скоро са сви : у дотпчних страна поменуте примедбе. За то је г. министар просвете и црквених послова донео овако своје решење : „Како су скоро са свију страна стигле примедбе на црограме наставних предмета нижих и вишнх гимназија, који су Јануару прошле године штампани и разаслати свима средњим заводима, и како сад има могућности да се ириступи изради сталннх ирограма за средњешколску наставу, да би се за тим приступило изради нових учебннка и других дела иотребнпх у књижевностн за средње школе, то одлучујем : А. Да тај иосао израде ниже именована лица као
чланови комисија које се имају образовати но гр. нама наука овако: I за латематичке науке: 1. г. Димитрије Нешић, рект. вел. школе, као предесдник. 2. г. Љубомир КлериИ, професор вел. шк. \ 3. г. Јевта ЂорђевиА дир. II н. г. београдске ; као 4. г. Мијаило Мијаиловић, професор I н. г. .. | 5. г. Сретен СтпјковиИ „ , г.
II за природне науке :
6.
г.
др. Јос. Панчић, проф. вел. школе, као п ;>сдседник.
7.
г.
Коста АлковиА, „ „ „
8'
г.
др. Лаза Докић, „ „ „
ј
9.
г.
Сима Лозанић, „ „ „
1 као
10.
г.
Јован Жујовић, сунленат „ „
' чла-
11
г
Борислав Б Годоровић пр. учит. шк. ј
нови.
12.
г
Светозар Видаковић „ беогр. гим
1
13.
г.
др. Марко Леко т , „
III за сриски и словенски је.шк:
14.
г.
Свет. Вуловић ироф. вел. школе. као иредседник.
15.
г.
Љубомир Ковачевић, управ. учит. нтколе ј
| као
16.
г.
Живојин Симић професор , „
. чла-
17. г. Андра Николић, „ гимн. беогр. | нови. IV за Француски језик: 18. г Карло Арен, нроф. вел. школе, к;;о председник. 96