Prosvetni glasnik

СЛОВЕНСКА МИТОЛОГИЈА

791

лизнм са богом добрим и злим, или белим и црним, мора ее просто одбацити као сувремена измишљотииа, иреко које је критика прешла диље. Колико се

Виблиотека чешког музеја у Праг} 7 има рукопис речника МаСег уегћогит, који је израдио Соломон III, владика констанцки и којега рукопис покаауЈе да је ,од прилике, из XII века. У њему има г.10се чешке и немачке. Један део тих глоса пстинит је, друге су или предругојачене, ФалсиФиковане, или из цела на ново уписане у почетку XIX века. Г. Иатера је пзрадио критички каталог глоса истинитих и глоса подметнутих. Међу истиннтим глосама налази се једна једина митологичка реч: иолудиице <:1еае зу1уагит, (1па1ез. Доиста II данас се налази ■ народно предање о иолудницама, злим духовима који се јавл»ају у подне; разуме се, да се у средњем веку за то предаље знало колико и данас, ако не више. Све остале митологичке глосе јесу лажне. Да би се они који .вубе овај предмет, један пут за свагда знали чувати од лажног извора речника Ма1;ег уегБогит, који је до скора сматран као први и поуздан извор у свима делима о саовенској митологији, ја износим овде у азбучном реду све подметнуте глосе из Ма(:ег уегђогит : Белбох ђее1, 1заа1 ус!о1ит. Бес и, с!етотћиз. Дас, ^етиз. Девана, летницина и иерунова с )ци. 01ааа 1«а(;опе е(; ЈоУ1б 1Ша. Ова пос.чедњаје глоса врло смела. Она је тежила на то, да у митологију словенску унесе божанство слично Дијани, Латону и Јупитеру, Пошто пак у словенској митологији нема антропоморфизма, не може бити ни помена ни о њубави боговг ни о њихово женидби, и ту се тек види шта значи смелост подметачева Лада, Уелиз, с1еа НђИЈпГз, сукћегеа. Љугице, 1ипа, с1еа 1пГегпаИб. Перун, Јиркег. Перунова, Ј оу 1 з зогогет. (Богови словенски како немају жена тако немају ни сестара). Прије, АрћгосНз §тесе, 1а(;1*пе Уепиз. Радихост, внук кртов, МегсигГиз а тегсЉиз еС сИсШз. Ова је глоса имала намеру : 1, да покаже како се у Чешкој веровало у службу Радгосту, 2, да томе уображеном божанству придене једно слично латинско божанство. Сватовит, Агез, ће11ит. Први пут је стајало записано: Агез ће11ит пипсира1иг. Нз пипсираРиг подметач је истерао Сватовит. Ма два друга места метнуо је уз речи Магз и Мауогз тумачења Световит. Сцтиврат, ВаШгпиз. Ова је реч Фабрикована тако, да је да вала повода свакојаком тумачењу. Чак је преварила Јакова Грима који се у својој немачкој митологији њоме бавио. Страцец ситивратов син, Ршиз, 8а1;игт Шшз. Страка се че шки зове сврака. Трихлав Шсерз, ^иј ћаће(; сар1(;а (;па саргае. М итологисти су после много бавили се тим трима козијим главама, и извадили су на основу њиховом читаву гомилу закл»учака. » ВелеСу рап, 1та§'о 1нгста. Жива, Веа Ггитеп(;1, Сегез, СиШ, 1трега(;пх. Ова је реч један пут истерана из латинске речи а1ип1, а други пут из латинске речи 8№е. Овде су наведена само имена божанства, а оставл>ено је на страну све што се тиче службе и обреда. У свима делима о ми тологији словенској пуно је извода из Макег уегћогит, или закључака смишљених на основу тога извора. Нека је, дакле, свак опоменут на пажњу, које у митологији словенској треба много, да се може истина од лажи разликовати.

дуализма може иотврдити у целини словенске митологије, ограничено је на борбу мрака и светлости, која се налази у свих индојевроиских племена. Нема пак разлога, да се та борба мрака и светлости једначи с дуализмом зороастарским. Ербен је нарочито много допринео у одбрану ове системе, и он у њен прилог наводи легенде о постању света, у којима бог и ђаво неку улогу играју. Али је Ербен заборавио, да су на те свеколике легенде великог утицаја имали религиозни системи хришћански, јеврејски и манихејски, нити је покушао да определи, колико у тим легендама треба принисати томе утицају' 2 . Због тога што се Ербену у митолошким питањима признаје велики ауторитет, неће бити без интереса иретрести овде једну омиљену његову идеју. У једноме чланку који је штампан у Часониеу чешког музеја за 1866 годину, Ербен се трудио да докаже, како је „у периоду незнабожачком, међу Словенима од Урала до мора Јадранскога владало једно ието мњење о сгворењу евета, које је глаеило, да је свет извучен из пеека мор| скога услед некаквог сукоба међу богом и ђаволом, I међу црним и белим богом". У потврду овога мњења Ербен наводи неки број народних словенеких иредања, међу којима је једно из Галиције. Ло том предању бог се, пре етворења евета, возио но мору, и у том вожењу сретне ђавола. Ђаво се загњури на дно воде, извади оздо зрно песка, и то зрно постане земља. Исто тако наводи Ербен изводе из старих руско-словенских рукописа, у којима се ирича, како се демон Оатанаил загњурује у море као итица, отуд изноеи зрно песка, и т. д. на свет ствара у заједници с богом, који пристаје да он и Сатанаил деле владу над светом. Ербену се ове приче чине као права народна предања словенска. Али онда кад је Ербен радио, још није била тако добро изучена књижевност аиокриФСких или лажних књига словенски\, које еу све нреведене с грчког, и у којима еу легенде исплетене из библијских текстова од људи, којима се оно гато је библија приповедала, чинило мало, па су га на једну или на другу страну раширивали. Често су грчки пис2 Ербен је о томе писао у Чаеоиису чешког музеја за год. 1$66 3 стр, 35 — 45,