Prosvetni glasnik

800 1КТЛ Д ГЕТЕ ОРОЛОГПЈ А П лебања којега рада је корито те реке час једпим а чае другим пределила ближе, и пажљиво проматрање овога колебања доветће науку дотле да предсказује климатски карактер читдвих годишњих доба. Такав један колут ваздушпога струјања има и на тихоме океану, али мпого проетрпнији, а међу тим много мање оаредељен него што је овај на Атлаптику. Започевши се црном струјом на обалама Јапана, ваздупша река иде кривином која удара на Еуриле, Алеутску и иолуосгрво Аљаеку, захвата Орегоп и КалиФорпију, пупи својом влагом грдна језера северне Америке, враћа се низ долину Мисисине на залив мехикапски, где производи незгоде добро позпате морпарзма, иа се опет показује на тихоме океапу као редовна ваздушна струја и захвата струју екваторску, те њом свој круг завршује. Следећи на карти линију овога ваздушпог струјања, види се, да је низбрдична грана круга тихо-океапскога. врло блиска узбрдичпој грани круга атлаптичкога. Тога ради се опе могу једпа с другом дохватити и замрсити, из чега поетају страшпи морски ваздушни вртлози и вихори, који су тако чести на тим страпама. У томе је извор и оних бура које избијају над пределима умереног појаса. У јужпој полукугли г. де Таст налази два овака кружна ваздушна струјања које су коптрапартије два кружпа ваздушна струјања ееверне полукугле, само што еу мањега замашаја. Да наломепемо још, да, се у екваторским пределима свако кружно ваздушно кретање миче од иетока к западу, навијајући по том према лолима тако да се окретања к северном и окретања кјужном полу мичу прагцем који је један другом еупротан. Отуда ее види, за што вртложно кретање, које се миче но овим ваздупшпм рекама, иде тако правилно за сваку полукуглу и за што није истоветно једпо с другим и на северпој и па јужпој иолукугли. На југу вртлози јуре увек е лева на деспо као сказаљке на сахату, а на северу с десна на лево суиротно сказаљкама на сахату. Барје такво правидо теорија поетавпла опил вртлозима који се у показапим приликама створе. Таке се струје ваздупше осећају још и на јужној страни индијскога мора; али обличје јужне полу-

ПРЕДСКАЗПВАЊЕ ВРЕМЕПА кугле, у којој преоблађује течна стихија, смета тим ваздушпим струјама да се нокажу тако јаспо као на северној полукугли Изгледа да се гране тога сгрујања на безграничном мору јужпе полукугле изгубе, стопивши ее у струју која има исти правац с обртањем земље. Да овај нацрт довр шимо, треба нам рећи коју реч о Азији. Тај неизмерни континенат има са свим засебан клииатеки систем: на југу —■ мусоне ; на северу — потпун тип самосталнога климата, који је скоро са овим лишен умерепог уилива приморских ветрова Нај после је северни пол средиште једаога засебног клпматског предела, где ваздух нема никаквога редовног и постојаног кретања, и где је управо ваздушни епруд, о који се без престапка кидају таласи двеју главних струја које га додирују. У осгалом карте међупародног билетена и Сигнал-оФиса показују, да се та два кретања често мешају пред висовпма који граниче иределе сухога ваздуха ееверне Азије и Америке, и да они огранци редовпе ваздушне струје, који додирују Сибиреке обале и. горњу Канаду, чине једну засебну и поетојапу струју која тече од запада иетоку као год на морима јужним. Ова пова теорија о кружењу атмосФеричком, коју еам у кратко извео, као да се с Фактима слаже боље него икаква друга. Као што и г. де Таст папомиње, ова теорија забацује еа евим на стрипу секундарпе аокрете, који потичу кз помесних узрока, као што су ветрови еа приморјн, на море и с мора на приморје, као што су, даље, плапипски ветрови у извесним пределима, итд. У овој се теорији, исто тако не води никакав рачун о струјама у вис ираво и о спуштању њиховом на ниже, кој:гма је дата тако велива Ј г лога у теорпји о средишњем екваторском загревању. Али би се без сумње и ова теорија могла лако испопуњати свима опим привремепим Фактима, који еу остали изван њенога предива. Веома би много, на прилику, вредило, да су њоме узете у рачун и несумњиве струје горњих ваздушних предела, које, обично имају више снаге и брзине него ли струје на површини земаљској, као што то посведочавају посматрања чињепа на вису до Тејде, иа осгрву ТенериФу, и свакодневна посматрања на Пкез Реак 4300 ме-