Prosvetni glasnik

867

109*

тара над површипом мореком. Чудо је, да је то г. де Таст на страни оставио, и то је празннна у његовој комбинацији. У осталом тешкоје погодити за што се не би примило, што сви метеородогисти верују, да се ветрови врховних ваздушпих слојева често примичу површју земаљском. Од њих се може потпуно правилпо образовати грана овога или оног ваздушног струЈања на појединим странама; они могу бити лако појмљив узрок многих ваздушних вртлога, вихора и бура, ако се озго сјуре доле, и ту се заврзу с иротивпом ноларном струјол. Ово што замишљамо врло се чеето догађа у долини Мисисипе. Докле се пак струје горњих ваздушнпх слојева не изуче као што треба — а сне се ненрестано нажљиво изучавају по кретању облака, — време је да се у ред доведе богати материјал који је еабран од ово двадесет година, да би ее методичком расправом утврдило познавање ваздушних сгруја при земаљској површипи. Ово је дуг и врло мучан посао, али пре него што се он уреди, теормја ће се великих атмосФерских покрета моћи наслањати еамо на оспове које ће више илп мање на претпоставкама лежати. Међу онима који су ову претходну расправу прсдузели, ваља помепути Илију Лумиса у Алерпци који је иза,ао много чланака. у којима се белешке, прпкупљене од 1872,, иепитују, пореде, мере и у ред доведе са оштроумљем, коме се тешко може наћи погрешка или омашка. Желети би било, да се исти тај пачин исиитивања примепи и на грађу сабрану на станицама етарога континента, ј ер ее врло често резонује о засебпим Фактима, и полази се превећ рано на влђење општих закључака,, превпђпјући или остављајући у засенку све оно што се не слаже са задатком који је изабран да се докаже. Алериканац Л.умие потрудио се да изнесе на светлост све околносги које прате образовање и кретање ваздушних средишта, у којима је низак притиеак, а много паре, око којих ее средишта врзмају олује, вртлози и вихари, и ваздушних средишта, у којима је ви;ок пригисак а мало паре. Ова друга су средишга висови а она прва — са ниским притиском — нису ништа друго него котлипе. Око високих средпшта изобаре обилазе, и ветрови су у њима слаби, а изобаре и ветрови

памештају се спрам високих средишта са свим противпо начину којим се памепшју око пиеких средишта. У Америци ее оназпло, да се висока ваздушна средишта крећу за пиеким ваздушним средиштима с меета на место, кад се ова последња завпгл1ју и понесу; у Јевроли је, напротив, сталпоет главни зпак високих средишта. Њих и њима супротна ниска средишта ваздушнога притиека треба изучити, на да се тачно може предсказпвати време на дуже нериоде. Периоде леаога времепа увек су под високпм ваздушпим притиском, који значи сух ваздух; зими је с тим везана дуга и јака хладноћа. То је опазио Леспио поводољ изузетног карактера зиме од 1879 -1880. Још се евак еећа главних црта те зиме. Сухота готово савршена трајаше скоро два или три месеца, небо ионајвише без облака, чеета магла, хладпоћа велика, и крављење и наступи тодлоте неколико пута, али за кратко, па онда онет нов иовраћај хладноће. Кад се промотре карте издате за то време од метеорологичког биро-а, види се да се кроз више од два месеца над целом Јевропом аалазио еух ваздух ванредно маленога притисхаи из ванредне трајашности. Од половине Новембра високо ваздушно средиште почиње да се настањује пад зап ;1Дном и средњом Јевродом, и после неколике колебљивости, високо се средиште настањује са свим 9 Декембра, па се до 26 држи без икакве промене са пајвишим притиском од 785 иилиметара на вршку своме. По том се мало нагиње к северу; 28 Декембра наерће на њ једна јака бура са запада, и у мало га не нресече па двоје; али се опо одржи само што попусти на ниже и помери се к југу. У тпј мах хладноћа лрви пут иопушта, али па скоро по том опет хладноћа стегпе; високо средиште се врати на своје меето, и ту остаје до 7 Фебруара, када га једпа жеетока бура одгурпе у Азију. За време целога овога периода карта температуре потпуно одговара карти ваздушнога притиска, кошто се непрестано једпо средиште ваздушне висине и сухоте миче с места па место по средљој Јевроли, а вршак се хладноће палази на два места. На околнпм крајевима ваздушнога средишта температура је виша него унутра (— 20 ет. у Паризу -}~ 21 у Норвешкој). Најпосле на