Prosvetni glasnik

ЈЕЛТТЛ гллти ттз рокујз код животжња опасне сиптоме, а на 3°| 0 дејстпује смртопоспо. Ово стојн просго у свезп с тпм, што хемијско сродство крвних зрнаца према кпсеопику само дотде покпзује своје дејство, докле кисеопика пма доста у ваздуху тако, да крв исти брзо усисава. Крвна зрпца могу само тако за себе кпсеопик добити, ако су га течпе супстапције крва успсаде, па да га зрнца од њих добију. Ваздух, који човек издише, нод обичним околиостима има још 14 —18°/ 0 кисеоника, а из тога се може закључити да је притисак кисеопика у плућима увек доста јак, да струји кисеоника у крви даде нужпу брзипу. Тако дакле етановање у савршепо зчтвореннм лросторијама бпло бп за чо^ека веома опаспо и само тада могуће, ако би простори били тако огромно велики, да у њима не би могао да буде ни сувише велики иритисак угљепе киселипе ни оскудица у кисеонику. Нарочиго је опасан сувишак угљепе кнселине, која се показује као отрован гас, чим се њоме претовари крв, а у случајима, које смо наиред навели, проузроку]е и смрт. Па инак сама угљепа киселина није једини гас у ваздуху, који је убигачан. Кад угљене киселине има у ваздуху 30° 0 , оида се он може удисати неколико мипута, а да за живот не буде опаеан, еамо ако је иначе чпст и није напуњен другим отровним материјама. Међу тим, у затвореним проеторима спречава се и испаравање воде, ограничава ее преношење топлоте, а тако исто не би било могуће ни лучење ветрећих кпеелина из тела путем нерспирације. Ако би поред овога дошло још кварење ваздуха материјалом за оеветлење и екекременталним лучењем, онда је врло јасно, да се живот не би могао одржати. Но ово овако могло би да буде у апсолутно затвореним просторима, а као пгго је већ познато и као што је опитпаа доказато, нагаи станови ниеу затворепи нростори у смислу физичких експерпмената. Онитима је потпуно доказато, да смо ми у нашим сгановима у неирестанон саобраћају са спољном атмосФером, па чак и онда кад су сви обични отвори затворени. Промена унутрагањег ваздуха у соби и спољашње атмосФере вргаи се и кроз саме дуваре наших станова.

КОЛОКЕ ХПГИЈЕТТЕ 877 0 дуварима наших станова ћемо у кратко говорити у чланку о „вентилацији" и на то упућујемо сад читаоце. Овде се пећемо упуштатн у доказивање тога. и ако аутор, којим се служимо и од кога узимамо ове податке, паводи и овде неке доказе. Нама је главно, да читаоце, рада којих ово пишемо, упознамо са опим узроцима, који утичу на кварење ваздуха у околној атмос®ери, и са овим досадагањим редовима го смо, уздамо се, поетигли. Како некеод оних извора за кварење ваздуха у становима ваља отклањати, то смо такође показали у горе поменутом члапку. Овде ћемо казати само још пеколико речи о промени ваздуха снољашњег и унутрашњег. И. ако је потпуно доказана промепа између спољашњег ваздуха и ваздуха наших соба, идак се и то поуздаио зна, да та проаена бива куд и камо теже него у слободној атмосФери. Оно без сумње ваздух, који човек издише, неће исквариги ваздух собе толико, да би угљена киселина постала отровна, или да би настала савршена оскудица у кисеонику ; али и то је јасно, да ће се у оној мери у којој је иромена ваздуха споља и унутра мања, него количина издисаних гасова који кваре ваздух, уиножиги кварење ваздуха у соби. Између једпог и другог ваздуха ноставиће се у толико теже права размера, у колико има више уплава, који ваздух кваре, а по што смо ми у процесу човековог дисања открили један најважнији од свију, то се по себи разуме, да тешкоћа расте еа бројем људи, који имају у једном простору да дишу. Према томе доисга ће бити тешко, особито у школској соби, одржати ваздух онакав, какав би требало да буде. Налазимо за умеспо да још једном размотримо оне шкодљивости, које су по ваздух у школама од значаја. 1) Овде ћемо у кратко изнети рачун, који је односно дисања утврђен. Човек ередње величине одлучује за 1 минут просечно 5 литара ваздуха, атојеза сахат 300 литара —V, кубичног метра (1000 литара износи управо 1 кубич. метар). У оволико литара ваздуха налази се 12 литара угљене киселипе од куда излази да би један човек (дете се узима као и одрасли човек) за 24 сахата одлучио 288 литара угљене киселине. Овде се не