Prosvetni glasnik

878

једпа гллва из школске хпгнјене

узпма у рачун угљена киселина, која се перспирацијом одлучује. Али осем одлучивања угљене киселине одлуч .ју се и други гасови као : гушик, водепик и угљеноводеник, који су у незнатној количипи, али ни опи нису без важности за кварење ваздуха, који се дише. 0 органским емешама ваздуха не можемо готово ништа друго ни казати него да оне на I рвом месту кваре ваздух у затвореним просторима. Да ли оне кваре ваздух тмме, што троше озон. који стоји у сталној противности према продуктпма распадања, или тиме што па особити начин дејствују отровно на наша плућа пли на укуану количину наше крви, то се не да напред одредити. (Јвакојако оне не чине толико штете тиме, што дејстзују као јак отров и тиме производе особите болести, већ много више тиме, што лагапо ноткопавају издржљивост људи према потепцијааа сваке врсте које болести причињавају. Ко је год радио као лекар у каквом ширем кругу, тај се мора сложити с овим мпшљењем, јер гомила људи која је приморана да станује по подрумима и другим влажним и нпским стаповима, пада сваке године као жртва најразличпијих болести, а нарочито од шкрооула, рахитичних и прилеачивих болести ти®уса, диФтерије и т. д. Код мале деце крајње сиротиње која станује по подрЈ г мима с рђавом или готово никаквом вентилацијом развијају се лагано али сигурно кроничне телесне болести, а нарочито болести у органима за дисање. 2) Као други извор шкодљивосги споменулисмо у кратко ексхалацпју опих гасова који су у материјалу за вештачко осветљење. Хиљаде пламенова светлећег гаса, к а је горе по улицама великих вароши, нису у стању да искваре смесу ваздуха колеко што то може да учини вештачко осветљење У нашим становима а носебице по школама. Колико вештачко осветљење доприпоси кварењу ваздуха у стчновима, ноказано је опитом. У једној соби од нознатог кубичног садржаја, у коју за време опита није нико улазио, горела јеједна лаипа гаса, или лампа са петролеумом или са зејтином, за различно време, па је за. тим ухваћен садржај угљене киселине. Нашло се, да при потрошку гаса од 4 кубне стопе, после 48 минута, удвоји се количина

угљене киселине и нарасте до 3 на хиљаду. Петролеумје производио мање, а зејтин најмање угљене киселине. Али кад је Бупзеповим Фотометром испитана јачина и корист ова три начипа осветљења, кад је израчуната количина угљепе киселипе за простор од 100 куб. метара и узета јачина светлости од 10 нормалпих иламенова (4 стеарпнске свеће у фунти), онда су добивени сдедећи ресултати: Умножавање угљене киселине изпосиао је за 1 сахат 2 сах. 3 сах. 4 сах. "Зејтина 0,547 на хнљ. 0,038 на хиљ. 0,190 на хил>. 0,229 на хиљ. Св.гаса 0,708 „ „ 1,324 „ „ 1,531 „ « 1,562 „ « Изтрол. 0,929 « „ 1,456 „ „ 1770 « „ 1,811 « „ Тако дакле петролеум највпше квари ваздух, а зејтин најмање. 3) Као што ћемо видети, грејање је с једпе стране извор за иокретање ваздуха и тиме потпомаже вентилацију, а с друге сгране оно може и простор стала да напуни шкодљпвим гасовима. 0тровни гасови, који се производе при сагоревању, као гато је оксид угљена, којега је дејство добро познато, могу струјати натраг у собу која сегреје. Као што је иознато, доказана је могућност, да оксид угљена пролази кроз усијане металне плоче, а извап сваКе је сумње да он продире кроз шупљике наших пећи направљених од пећњака. Али ако не гледамо на ове посредне шкодљивости, које се најјаче појављују кад се из пећи које рђаво вуку враћа дим непосредно у собу, итак грејање квари ваздух по кад што тиме, што загрејани простори усисавају у некој мери хладан ваздух из земље. На сваки начин мора се веровати, да ми са свим на исти начин, и сваки други гас који се надази у земљи на којој станујемо, усисавамо у нашим привидно затвореним просторима. Тек недавно навео је један научник доказ, да ми посредством ваздуха сгојимо у сгалном и непосредном саобраћају са земљом испод нае, и да извесии догађаји у земљишту могу поередетвом ваздуха на нас упливиеати. Према овоме све оно, пгго смо напредказали о ексхалацији гасоваиз проходских јама, важи такође и за настањене просторе. С тога се. морамо постарати, да од школа отклонимо све шкодљивости, а то се постиже врло добром чистоћом у околини школских простора и т. д.