Prosvetni glasnik

879

4) Кварењу ваздуха по гаколама и кућама доприноси доста и нагомилавање хаљина у нлша. До душе, хаљине саме по себи нису никакви пзвори за кварење вазду л, али тиме што су иорозне и што упијмју влагу, ./не ностају такви извори. Ваздушна струја пролази скроз кроз њих и стоји у свези са топлотом нашега тела, те се тако напуни како гасовима који кроз кожу излазе тако и прашљивим деловима атмос®ере. Тако посгану опе иосиоци читавих гомила разних шкодљивих супстанција. Јер с једне стране оне имају то својство да примају у се воду, коју наше тело истура, а тако исто и кишницу кад на њих пада, с друге онет да ту воду нод удесним околностима температуре враћају атмосоери. Отуда може следовати то, да хаљине, кад се скупе у већим количинама на ограниченом просгору, напупе ваздух у томе простору веома шкодљивим и за здравље опасним сунстанцијама, а већ н да не говоримо о томе, како хаљине служе каоноередник прилепчивим болестима. Историја прилепчивих болести пуна је Факата, која јасно доказују пренашање тих болести хаљинама. Према овоме, но себи се разуме, да треба обратитн особиту нажњу, да се у проеторима, где већи бро.ј људи-(или деце) неки део своје одеће мора да оставља, отклони све оно што штетно дејствокати може. Због тога при уређењу школе ваља за ђачке хаљине одредити нарочиту собу изван учионрце. 5) Још имамо да проговоримо коју о кварењу ваздуха, које под извесним околностима може нроизаћи од дуварова наших станова или гакола. Ми смо казали да порозитет дуварова отклања опасности за здравље тиме гато пропугата спољагањи ваздух у затворене просторе. Али с друге стране опот тај исти иорозитет може да буде и опасан: Исте норе, које пропуштају ваздух, пропуштају такође, премда теже, и воду, а тиме је дата могућност да се дувари наших станова напуне водом. Познато је већ како су но^е грађевиие, у којима има још доста влаге, онасне за етановање с тога, што се у њима развија читава гомила болести услед влаге и назеба. Почевгаи од катара у гркљлну и ревматизма, болести те развијају се до оних тегакчх хроничнпх занаљења, која се могу развити у свима ткањима и органима човечијег

тела, а од свију но највише јектика и хропично запаљење бубрега. Зна секако је сиротиња, поред оскудице у доброј храни, принуђсна да жзви по ниским и влажним стаповима и да на тај начин својим содственим телом сугаи влагу у њима. Међу тим ту се увек греши против економских рачупа, јер је веома прост рачунски задатак, да је здравље нрече од сваког блага а да оно више вреди него кирија за, бар приближно, удобан етан. Али наша је света дужносг, да бар децу еачувамо од опасности, које за здравље ироизлазе услед влаге у стаповима. За то је прва и најпреча дужност општине и државе, да се поетарају да у школама има свију оних услова, који отклањају опаспости за живот и здравље школске омладине, и да никад у томе не штеде ништа што би ове услове школи ирибавити могло. Колеко ова напомена вреди за наше гаколе, то је без сумње познато, и с тога су меродавна лица дужна да настапу, да у овом ногледу гато пре учпнимо који корак напред. Како се одмах у ночетку грађења неког здања треба постарати, да се темељ здања изолигае згодним техничкил средствииа од земљишта, није нужно да овде спомињемо, јер је то посао еаме технике. Исто тако не налазамо за потребно, да овде излажемо у појединостима како, и нри најбољој пажњи, при избору грађе није никако могуће да у свакој новој грађевини не буде доста влаге, и како је пзтребно да се та влага колико је боље могуће исугаи вегагачким средствима или природном топлогом пре него гато ее здање за становање употреби. Колико се на ово пази у нас у сред престон Јце нагае, познато је већ, и ми пе налазимо за потребно да чак и нримере наводимо. Једпо гато би овде имали да кажемо то је, да би пријатељи гаколе и гаколске омл дине требали да настану што енергичније могу да обавесте народ, колико гатете и онасноети има за школску омладпну отуда, гато су гаколске зграде ниске, тесне, мрачне, без вентилације и у опгате без икаквих хигијенских услова. Кад парод буде о овоме као гато ваља обавегатен, онда ће и он веома радо нристати да припесе еве жртве за грађење пових удобиих гаколских ?града. Јср доиста ваља једном бити на чисто е тил Фактом, да умно и физичко образовање имају у гаколи потпупо једнака нрава и да се не може пеговати једпо више, а друго мање. (НАСТАВИЋЕ ОЕ)