Prosvetni glasnik

ТЕОДОСИЈЕ ИЗ ОРАШЦА ОБРКНЕЗ ЈАСЕНИЧКИ

885

Множина. — Кад се говорп о два или више дица, о две или више ствари, онда је именица, која је заједничко име тим лицима или стварима. — у множини. На пр. Људи, ковачи, столови, столице, школе, седа, вароши, голубови, орлови, кокоши, мачке, пси, кон.и, градови, жене, девојке, момци, и т. д. Двојина. - Некад се у нашем језику разликовало од мпожине, кад се говори о два лица или две ствари, те је у том случају именица која је заједничко име тим лицима или стварима стајала у — двојини. Ово сада не бива. Али неке речи н сад поред облика множине имају у неком падежу и облике старинске двојине. На пр. 2. п. мп.кости — и костију, кокоши и кокошију, прсти — и арстију. Речи око и ухо, и говоре се у облицима старе двојине место садашњих облика множине : очи, уши. Други облици су облици старе двојине. И уз бројеведва, оба, три, четири, стоје именице у старинској двојини. На пр. два човека, три голуба, четири коња, две сестре. три звезде, четири овце. У једнини и множини говоре се све именице заједничке, осим само неколико њих, којс или се не говоре у једнини или се не говоре у множини. На пр. дете, господин, властелин, брат не говоре се у мно жини ; а врата, кола, токе, гусле, виле, јасле, наћве и т. д. не говоре се у облицима једнине. Особене именице не говоре се у множини с тога, што оне казујући крштена или нарочито надевена имена људима и стварима, казују имена која се дају у циљи да се тим именом један човек одликује од

свију других људи, или да се једна ствар одликује од свију осталих ствари. Само особене именице, које казују арезимена људска, говоре се и у множини. На пр. Обреновићи, Петровићи, Симићи, Николићи, и т. д. Али овим се никад не означавају лица, која су случајно једнаког презимена, а из разних су породица, него вазда само потомци онога од чијег је имена презиме начињено. У множини говоре се и оне особене именице, које казују народносно име једноме, па и множини чланова једнога народа. На пр. Србин-Срби Грк-Грци ; Влах-Власи ; Турчин-Турци и т. д. Збирне именице, које су ностале од именица заједннчких као: биље, дрвље, трње, бучје, лишће, камење, стење, зрневље, момчад, телад, јагњад, пилад, бурад, танад, ђулад, ирасад ; Србадија, Турадија, Вугарија, момчадија, женскадија, и т.д. ле говоре се никад у множини. Оне нак, које нису ностале од именица заједничких, као : народ, јато, војска, чопор, ергела и т д. говоре се и у облику множине. Вешгаствене именице с тога што свака од њих казује име целокупној маси какве матераје, не могу ни имати потребе да се говоре у множини, јер се већ самом једнином означава сва количина те материје. Али дешава се да се аеке и од њих говоре у обдицима мпожине, ну онда се тиме мисле и означавају само разпе врсте једне исте материје. На пр. земље (црница, некуша, иловача, порцеланска итд.), масги (свињска, зечија, гушчија), воде (речна, морска, бунарска слатка, слана) итд. (НАСТАВИИК ОЕ)

ТЕОДОСИЈЕ Ц 3 ОРАШЦА обрц;нез јасеиички

I 1?рата^ у^ивотопис ^меза Теодосија и савремене при«ли^е у зем„љи Кнез Теодосије родио се у селу Орашцу. Ово историјски важно место, из којега се огласио у почетку овога столећа први озбиљни рат Турцима, лежи у крагујевачком округу, срезу јасеничком, на једно сахат даљине од варошице Аранђеловца, а на друму, који од Београда ка Аранђеловцу води. Теодосијеви преци беху се давно доселили из једног црногорског краја, Најпре се беху настанили у селу Ђрбици, крају ближем ка Орашцу, па носле пређу у Орашац где се и Теодосије роди. То беше јака и моћна задруга од људи радних и поштених, а Теодосије најсјајнији изданак и стуб њен.

У које се време Теодосије родио, као и што карактеристично из његове младости, није ми познато, нити има. где о томе писмених напомена каквих. А то и није баш тако важно и потребно код Факта, да је још пре првога устанка под Кара-Ђорђем, Теодосије био уважен и поштован човек. Дакле родио се тамо у шестој деценији Х\ТП-ог века од прилике, тако, да је у време првога устанка могао то бити човек од својих 40—45 година. У зрелим годинама својим Теодосије се занимаше трговањем, што тада беше уважено занимање, и постаде доста имућан човек. Као човек трговац беше на далеко познат и чувен. Свако га је знало као човека ваљана, поштена и разборита. Свако га је, према