Prosvetni glasnik

886

томе, поштовало. Углед његов у народу узвисио гаје на ступањ народнога кнеза у Јасеничком крају крагујевачке нахије. Ова пак титула и ноложај у оно време беше највише нешто код народа. То беше важан и поштован иоложај, до кога долажаху махом најспособнији и најуваженији људи народни. У почетку овога века, када, Теодосије као човек уживаше већ новерење свога народа а као кнез народни поштовање и Срба и Турака, наша земља беше дубоко зароњена у канџе турске. Турци су у то време би.ш савршени господари земље и народа српског. Имање, част и живот човека беше сиграчка Турчиау. Но и у дугоме низу патње јави се кад што ма и најкраћи моменат, у коме се мало лакше, мало слободније дахне. Пред нрвим устанком српским на Турке видимо на управи над Србијом једпо за другим двојиду добрих и правичних иаша у Београду. Влада ЕбуБеКира и Хаџи-Мустафе над народом српским обележеиа је као правична и блага. За кратког трајања ове владе раја је била мирна и срећна.* Земља иоче дветати и богатити се, а паше дељаху мишљења са народним кнезовима о бољитку народном. Но ово је кратак одсЈај пред страшном буром. Ово је била кратка владавина блага, да за њом се излије сав жуч турскога беснила. -Јаничари дођу до силе и власти, доброга пашу Хаџи-МустаФу убију а Србија дође под владу Јањичара и њихових првака, дахија. — Историја а и народне песме и ириче су нам довољно живим бојама нацртале оно суморно стање земље, у коме је она била под управом оне четворице злогласних дахија. Нови паша био је само лутка у њиховим рукама. Њих четворица узму у своје руке највишу власт, земљу на четири дела разделе, но земљи поставе своје људе, сами одређиваху порезу и друге намете, и уведу са свим друкчију, на свој начин, нову владу у земљи. Око себе скупе јаку оружану силу, а и но земљи разреде чете својих војника, стану гњечити и гулити народ и цедити га како су хтели. „Кад се прочу како су се они подигли, нагрну листом Бошњаци и Арнаути, пола наги људи, који су донде лађе вукли. Сад у један мах појахаше арапске хатове, оденуше се у кадиву, злато и сребро, нонеше се силно од свакога, слушајући верно само своје господаре.** Силне слуге бешњих господара разплинуше се по народу да из њега паразитски сишу животни сок. Свима појмљивим и непојмљивим мукама мучен је народ српски нод дахијском управом Па и сами Турци, противници њихова правца владавине, патише од њих. Муке додијаше. Народ се жали Порти. Ова |

Ранкеова Иот. Срп. револуције, пренод Новаковнћа лтр. 80. " Ранке, превод Новаковића стр. 83.

принрети дахијама војском не турском, но од људи који их неће жалити. Дахије одмах помислише да им султан прети рајом. Услед тога настаје доба крвавих сцена. Ова четири грешника беху се решили да све уважепије људе и чувеније кнезове и вође народне поубијају, како се тако од обезглављена народа не би плашили ништа и како би га тиме подвргли потпуно својим зверским ћудима и жељама. Они су то били почели у велико и да остварују. Настало беше посљедње време. Брегови и шуме беху препуне склоњенога народа. Жртве турскога беснила падаху. У ово зло време, кад народ сгаски пишташе под теретом тираније турске, дизаше се у крагујевачкој Јасеници плаховита и страшна олуја, која ће збрисати ту тиранију ц земљину суморност разагнати. Гнусн м поступцима својим дахије створише оно хаотично и револуцијско стање у земљи, које је и њих и турску владавину временом прогутало. Синови народа срнскога, који носише у срцу освету и мисао о ослобођењу, налазили сусе по јасеничким и другим шумадијским околним местима, по горама и брдима склоњени. Једнога вечера позно сиђе неколико одабранијих, знатнијих људи са неколпко стотина устаника са околних гора у Орашац у куЛу кнеза Теодосија. То беше 20-ог Јануара 1804. године.* Између осталих ту беше Станоје Главаш, Кара-Ђорђе, арота буковички, Марко КатиЛ ц многи другн знатнији кнезови и људи из народа. Скупише се из околине ту у кући кнеза Теодосија, да се договоре да устану на Турке, јер се њихова обест више не може трпети. Поседају за трпезу, а. неки се сместе онако како су где, стати могли, па мезетећи по које парче хлеба са чашицом ракије, договараху се да се устанак Формално и редовно отпочне. На разним местима излетале су већ варнице устанка. Као год што свака кућа има свога старешину, исто тако и народу је потребан старешина, који ће руководити нослове устанка, и кога ће сви слушати, да не би сваки задирао на своју страну. Већнна историј ских сведоџаба слаже се, да је тај избор главног старешине над устанком у Шумадији вршен овим редом на скупу у Орашцу. Прво је кандидован Станоје Главаш, прослављени хајдук и борац противу турске самовоље и тираније још из ранијега доба. Овај јупак није се ни мало либио, да рече, како је он хајдук и као такав да нема, куће ни кућишта, Милићевић у овојој Кнежев. Орбији наводи по ЈоииКу да је I тога дана букнуо устанаЕ. Али нас Милићевић подсећа и на Земунски иротокол од 28 Априла 1804 г. где се каже да је усганак букнуо 22 Јануара а не 20. (Милићевић. Кнежевина Србија стр. 250 и 251). А у Крстићевој истЈ^ији Срба спомиње се да је то било у очи 4. Фебруара исте 1804 године.