Prosvetni glasnik

895

'9. Вук и миш Сури вук зграби из стада овцу, и одвуче у шуму. прождрљивац беше гдадан, и јадну овду с таком слашћу јеђаше, да су јој кости крдкале. Но ма да је био и сувише гладан, не могаше све да поједе, већ остави и за вечеру по придичан део, и поред њега легне да се мало пробашкари и одмори. Ту близу живљаше мишић, па осетивши мирис од меса, полагано се прнкраде, зграби једпо парченде, па што је брже могао, побеже у своју дунљу. Опази курјак ову крађу, па нададе дреку и ларму, да се сва шума разлегала: „У иомоћ! Разбојвиди ! Држите лопова ! Разори ме и имање ми разграби!

НештЈ налик на то, ја сам видео данас у вароши. Једном судији лопов украде сахат и он повика: патрола! 10. Овце и пси У нечијем стаду овада, да би се овце сачувале од курјака, решено би, да се број паса умножи. И њих се тако много појави, да су овце заиста од курјака сачуване. но н псима је требало јести. Најпре с оваца скидоше вуну, за тим коже полетеше — свега их оста, пет-шест, па и њих пси поједоше. (нАСТАВИТгЕ СЕ)

Ч-о БЕхЛЕИН^Е О ПРОСВЕТИ И Ш^ОхЛАМА

I Кандидах ва ирофесорски испит Г. Богољуб Тирић, предавач .нишке гинназије, јавио је министарству просвете и црквенпх послова да жели да полаже професорски испит, и то из псриског и старо-словенсног језика," „историје срисне литературе* и „историје Срба." На основу закона о професорским испитима, минис стар иросвете и црквених послова одредио је компсију која ће испитати г. Тирића, а на име : г. Јов. Бошковића, професора вел. школе, који ће уједпо бити и преседник те комисије, и гг. Настаса Петровића и Светислава Вуловнћа, такође професоре вел. школе, Љубомира Ковачевића, управитеља и Јована Ђорђевпћа, ирофесора учитељске школе. II Читаоница у Пироту Трећег Новембра ове године установљена је у Иироту друштвена читаонпца према штатутима које је окружна власт одобрила. Колико је потрошенз на Велику школу и све .» средњв заводе у 1880. и 1881. рачунској год. Издаци око издржавања Велпке школе, Богословије, Учитељске школе, Више женске школе и свпју гнмназнјских и реалних школа подмирују се из државне касе. На Велику школу учињен је овај издатак, и то: у г о д и н и 1880. 1881. Д И Н А Р А На плату наставника • • ■ • 126.909,14 129.135,75 „ „ служитеља 3.418,52 3.334,32 „ благодејанце 9.000,00 12 7 54,65

1880. 1881. Д И Н А Р А На кабинете и библиотеку • • 23.336,80 30.000,00 „ ђачке екскурзије 2.000,00 2.000,00 „ набавку дрва 3.314,00 2.220,00 „ остале канцеларијске трошкове. 531,54 1.044,28 свега 168.510,00 180.489,00 Издатак у 1881. год. био је већи од године 1880. за 11.979 динара, или 7.11 ироцената. На све средње школе потрошено је и то : у г о д и н и 1880. 1881. Д И н А Р А На илату наставника 486.081,86 500.276,65 „ „ служитеља 22.461,31 25.162,31 „ благодејанце 69.542,44 98.924,12 „ набавку учила 9.020,66 8.973,51 „ » дрва 14.723,80 9.988,51 „ остале канцеларијске трошкове. 7.277,18 13.386,02 „ Кућну кирију 6.681,50 7.503,50 свега 615.788,75 664.214,62 Овде износи вишак у 1881. години 48.425,87 динара или 7.87 процената. Овај впш 1К долазп огуд, шта је у 1881. год. отворена у Нпшу учитељска школа, у Врањи први разред ннже гимназије, и што су са једиим разредом увећане ниже гимназнје у Пзроту и Лесковцу. Издатак на набавку учила односн се само на Богословију, Учитељске школе и Гимназију београдску и крагујевачку. За остале школе иабавља министарство просвете потребна учила, из нарочитог за то кредита у буџету. На њих је иотрошено у 1880, г. 9000, а у 1881. г 8822,57 дин., као што се може видети у XII и XIII свесцп „Иросветног Гласника."