Prosvetni glasnik

ЈЕДНА ГЛЛВА ИЗ ШК( 4) Температура у еоби треба да је равномерна, по могућству по евдма тачкама једнака, а тиме се уједно захтева, да се загревање не врши зрачањем, него спровођењем. 5) Темнература се не еме у кратком времену мењати, него мора остата трајна барем за извесно време, за шкоду дакле док траје настава. 6) Апарат за грејање не еме да пропуташ у нростор који се греје никакве продукте сагоревања. 7) Ваздух загрејаног простора мора, колико је могуће више, остати еличан нормалном атмоеФереком ваздуху. 8) Апарат мора бити лак за руковање и за невеште руке. 9) Из утрошеног материјала за грејање мора се, колико је могуће, већа корист добити за цел>, кој а је под 1 назначена. 1) Еад се човек не креће, него је на миру, онда се осећа најповољније кад је температура између 15 и 16° Реом. По томе има свога основа за што је тај захтев, који произлази из целокупне економије нашег организма, стављен на прво место. По ееби ее разуме, да ми претпостављамо, да извесне околности у околини организма исти не иодривају, да се увећаним испаравањима или енергичним спровођењем и зрачањем не изискује што год особито од богатства топлоте у организму и да ее од њега не траже особити ивдатци у топлоти. Даље претиостављамо, да проношеае тонлоте није ничим спречено, и не само то, већ да зрачање тоилоте не трни ништа нод упливом велике масе људи, нагомилане у тееном проетору, а тако ието да ваздух у простору није заеићен веденом ппром тако, да је тиме спречено проношење топлоте, и на послетку да проношење топлоте није сиречено тиме, што се ваздух цростора налази сразмерно у миру, те не може да се спроводи. Једном речју треба да су за регулисање топлоте на раеположењу сва средства и да организам не стоји ни под каквим упливом, који то регулисање смета. 2) За овим долази онај други захтев који смо за топлоту поставили. Ако је иростор, у који човек уђе, ш) дуже времена хладнији од 15—16°

зке хигшене 927 Реом.. онда ее нарушава укунна економија тонлоте тиме што се захтева од тела веће издавање топлоте, а. ово изазива неугодно осећање. Ово је случај, који је особито интересантан, а но шволу је у толико од већег значаја, што ово неугодно осећање одвраћа нажњу ученика од предмета наставе а свраћа је на стање њиховог сопственог тела и тако цељ наставе ремети Осем тога тело има наклоност да, бојећи ее од ненормалног издавлња топлоте, заузме згрчен положај и да хладнијој околини даје колико је могуће мању површину за хлађење. Обоје ово од велике је штете и мора ее избегавати. 3—5) Трећу, четврту и пету тачку од оних захтева, које смо напред поставили, можемо сиојити уједно, јер их ваља размотрити с једног истог гледишта. Већа или мања брзина, којом се ваздух у неком проетору можо довести на известан стзпен температуре, ако еу све друге околности на свом меету, завиеи од боље или лошије способности материјала, од кога је пећ саграђена да сироводи и зрача топлоту. Ми ћемо овде узети, као што се и у цракси узима, еамо два материјала, а то је гвожђе и земља (иловача, порцелан). Гвожђе је врло добар спроводник. Гвожђе спроводи топлоту тридесет и три пута боље од земље, а земља поред тога још рђавије и зрача топлоту него гвожђе. Из овога одноеа оба тела према топлоти излази ова особитост. Гвожђе својом изврсном сиособношћу за сировођење ирима веома брзо топлоту од пламена који гори, и у исгој мерибрзоје цредаје околини. Земља олет прима лагано и споро топлоту иламена који гори, али Је лагано и цредаје. Да учинимо једно упоређење: гвожђе је хитар и вредан трговац, који брзо заслужи а брзо и потрогаи ; земља је трудан радник. који споро * и лагано заслужује, али заслужено добро чува. Својство гвожђа да топлоту тако брзо ирима оспособљава га, да оно може лако да задовољи онај захтев, који смо под 2. ставили. Гвозденом пећи може се извеетан стеиен температуре црилично брзо достићи. Али гвожђе се, при мало живљој ватри, лако уеија, и баш кад се то усијавање збива, оно прими нека рђава својства, која га праве скоро неепособним да се употреби као материјал