Prosvetni glasnik
/
СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У СРВИЈИ 1875. ГОДИНЕ
65
1866. године 50 796 1874. » 91039 дакле више у 1874. години 40 243 У том периоду свршило је трећп и четврти разред основне школе, и то :
у години :
УЧЕНИКА
УЧЕНИЦА
ХАКА
1867
• • • 3 501
558
4 059
1868
• • • 3 798
660
4 458
1869
• • 3 923
654
4 577
1870
• 3 977
640
4 617
1871
• • - 4 329
633
4 962
1872
• • • 4 255
695
4 950
1873
• • ■ 4 677
749
5 426
1874 ■ . • • ■
... 4 641
812
5 453
Свега . • •
• • • 33 101
5 401
38 502
Између овог броја ђака , који су основну школу потпунце свршили и вишка писмепих у 18,4. години разлика је од 1741. Она може долазити или од досељених у Србију становника, или пак од оних ђака, који нису свршили цео течај основне школе, а ири том изнели су из ње толико знања ,да се могу у пиомене узети. 1 Колико је ђака свршило трећи и четврти разред основне школе, од 1867. до 1874. године, и то у сваком округу посебице, види се из овог прегледа Види преглед XXVI. на страни 66. Кад број писмених становпика по попису од 18 6. и 1874. године поредимо са бројем ђака, који су од 1 ћ67. до 1874. године свршили трећи и четврти разред основне школе, онда видимо, где је више а где опет мање писмених него што би према резултатима пописа требало. Тако износио је
СО О <© д со
О О »-н * ^ К .
0 ј НИСМЕНИХ СТАНОВНИКА 110 по-
био је
у округу:
И о и и _ ва н >» < 2 2 ° ° м 64 = 2
6, о а со гз © "3 <1 м 3
пису од 1874 год.
1874 веђи
год. МАЊИ
Алевсинчком • •
■ 1 587
1494
2 921
-
160
Београдском • •
• 1498
1 758
3 674
418
—
Ваљевском • •
■ 3 014
2 182
4 062
—
1 134
Јагодинском . •
• 2 461
1815
3170
—
1 106
Књажевачком •
• 1151
1221
2 651
279
—
Крагујевачком ■
• 5 232
3 210
7 311
—
1 131
Крајинском • •
■ 3 075
2 409
5 674
190
-
Крушевачком •
• 1 595
1771
3 434
68
—
Подринском •
• 554
819
2179
806
—
Пожаревачком •
• 5 006
4 680
10 909
1 223
-
1 Да су нам подади о нисмености становника нодељени но поду, онда ба се са више вероватности могло извести, да ли вишак писмених долази на досељене или на ђаке, који нису довршили трећи разред; пошто знамо, да већину досељених у Србију чине мушкарци. 11Р0СНЕТНИ ГЛАСНИК XXV. СВЕСКА
Рудничком • • •
1 595
1
038
1
973
—
660
С«едеревском ■ •
2515
2
440
4
185
—
770
'Купријском • • •
2 031
2
042
4
209
136
—
Ужичком ....
2 945
1
802
4
957
150
—
Црноречком • •
1 453
1
994
4
159
712
—
Чачанском ■ ■
1 915
1
391
4
124
818
—
Шабачком • • • •
2 939
2
426
7
973
2 608
—
У вароши Београду
10 230
3
950
13
473
-
706
У вароши Београду и у шест округа иађено је мање писмених но што би требало према броју ђака, који су цео течај основне школе свршили. При поређењу 1866. године са годином 1874. налазимо, да је на сто писмених становника у првој години, било 1874. године
у округу: Подринском Црноречком Шабачком Београдском .... Кважевачком .... Пожаревачком • • • ■ Чачанском Крушевачком • • • • Ћунријском Крајинском Алексиначком • • Ужичвом Смедеревском .... Крагујевачком • • • • Ваљевском Јагодинском Рудничком У вароши Београду • У Србији • • • У свакој области посебицо било је и то:
проценат годи-
писменик
шњег множења
393
36.6
286
23 .2
271
21 .4
245
18. 1
230
16.з
217
14 .6
215
14 .4
215
14 .4
207
13 .4
185
10 .6
184
10 .5
168
8 .5
166
8.з
140
5 .о
134
4.з
129
В.б
111
1 .4
132
4 .о
179
9 .9
у обдасти :
Шумадији • • • Источних округа Занадних округа Јужних округа •
ИИСМЕНИХ ПО ПОПИСУ од 1866 1874. г 0 Д и н Е 13 301 20 313 14 303 30 523 6 507 14 214 6 455 12 515
•БАКД коЈИ ОУ ОД 1867-74. год. свршили III. и IV. раз. 10 261 13 840 54 27 50 24
ПИСМЕНИХ СТАНОВНИКА ВИЛО ЈЕ У 1874. години ВИШЕ МАЊЕ — 3 249 2 380 2 280 1 036 —
Према томе апсолутна размера писмених, између 1866. и 1874. године, била је у области:
Западних округа • Источних округа • Јужних округа • • Шумадији • • • •
као 100 : 218 » 100 : 213 » 100 : 194 » 100 : 153
Проценат пак годишњег множења писмених становника износио је у области: 9