Prosvetni glasnik
78
СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У СРВИЈИ 1875. ГОДИНЕ.
у овлас.хи :
из држаквЕ к а д и 138 489 .3 6
Шумадији . . Источних округа • 1Т9 596.ез Западних округа • 79 901.34 Јужних округа ■ • 62 840 .о6 У вароши Београду 36 360.41
из општинске 0 Е н а 136 634.» '. 160 136 .09 82 196 .80 54 470 .7 2 53 527.47
р а 275 124 .28 329 732 .7 2 158 098.! 1 117310 .78 88 887 .88
Кад овај издатак поредимо с бројем пореских глава, становника и ђа> а, који су школу свршили, онда налазимо, да је у ередњу руку долмзило на 1
пореску главу 1
становника
тзака
у овласти Ј
д и н
а Р
а
Источних округа •
З.оо
0 .7 4
37 .02
Јужних округа • •
2 .3 9
0 .4 6
37 .2 1
Шумадији . • • •
3 .3 9
0 .7 4
44 .3 6
Западних округа •
3 .50
0 .7 2
44 .9 7
У вароши Београду
12.88
3 .22
60.8 0
Школовање једног ђака стаје најскупље у Веограду; Шумадија и Западни окрузи имају готово подједнаку размеру, а тако исто опет Источни и Јужни окрузи. Кад бисмо узели, да сваки ђак варошанин сврши основну школу за четири године, а ђак сељапин за три, то би школовање једног ђака варошког сеоског у области-. стало свега динага Шумадији 155.0 1 139.о. Источних округа • 141 .16 114.03 Заиадних округа 140 .7 > 139.44 Јужних округа 142.72 116.43 У вароши Београду 243.20 У Србији 215.04 101.73 * * * Према свему до сад наведеном било је у Србији на крају 1874-75. школске године свега: школа 558 проФесора и учитеља 723 учитељака 157 свега наставника 880
1 Ио поппсу од 1874. године било је у Србији свега 292 093 пореских глава, и то: У Шумадији 81 053 » Иоточним окрузима 108 889 » Западпим окрузима 45 155 » Јужним окрузима 49 095 » Веограду 6 901
ученика 22 177 ученида 3 488 свега ђака 25 665 11а једну школу долазило је у средњу руку 44 1)ака, а на јддног паставника 'Ј9. Од 1)ака рођених у Србији, било је
из округа
учеиика
ученица
свега
Алексиначког ....
899
108
1 007
Београдског ....
1 183
66
1 249
Ваљевског
1283
177
1460
Јагодинског • • • •
1 176
112
1 288
Књажевачког • • • •
727
70
797
Крагујевачвог • • ■ ■
1 733
269
2 002
Крајинског
1631
237
1868
Крушевачког • • •
921
163
1084
Подринског
607
65
672
Пожаревачког • • • •
2 822
354
3176
Рудничког
706
50
756
Смедеревског • • • •
1 344
192
1536
Ћупријског
1 023
243
1 266
Ужичког
1 281
122
1 403
Дрноречког
1 183
109
1292
Чачанског
903
103
1 00 о
Шабачког
1448
238
1686
Вароши Београда • •
1 203
781
1 984
Србија
• 22 073
3 459
25 532
Од једне хиљаде становннка
мушких
женских
уопште
из округа:
вило је
у свима школама
ученика
ученица
•вака
Крајинског
41 .8
6 .4
24 .6
Црноречког
39 .4
3 .9
22.1
Смедеревског ....
37 .0
5 .6
21 .8
Шабачког
35.5
6 .2
21 .2
Ћупријског
81.1
8.о
20.о
Пожаревачког • • • ■
34 .4
4 .2
20.о
Крагујевачког ....
31.1
5 .2
18 .6
Јагодинског
32 .5
З.з
18 .2
Београдског
31 .7
1 .9
17 .5
Алексиначког • • • •
30 .1
3 .8
17 .4
Ваљевског
26.о
4 .1
16 .5
Чачанског
27 .7
З.з
15 .8
Рудничког
26 .5
1 .9
14.з
Крушевачког ....
23 .2
4 .з
14.1
Подринског
23 .2
2 .5
12 .8
Књажевачког ....
22 .9
2 .з
12 .7
Ужичког
22.з
2 .1
12.з
У вароши Београду
77 .1
65 .1
71 .9
У Србији ....
31 .7
5.з
18 .9
За мушко становништво имамо најповољнију размеру у округу крајинском и дрноречком. У ужичком и књажевачком округу најнижа је размера. Већу размеру од средње налазимо у девет округа и у вароши Београду, а у осам округа та је размера мања.