Prosvetni glasnik
записннк главног
просветног савета
103
234. којпм шаље , Земљоиис" Владимира КариЛа, с пптаљем : може ли се то дело корисно употребити за. сада за нредавање у средњим школама, те да се бар у нечем избегну незгоде, које се у тим школама трпе због немања никаква учебннка. Пошто је Иросветном Савету из раније познато ово дело, а прека је потреба да се бар каква књига даде учепицима у руке, те да се не мора /шктовати тако велики предмет, мишљења : је да се ,Земл>опис" од Владимира Карића може привр°меио употребнти у средњим школама, докле се не израдн ново слично дело, а да се од писца не откунљује. VI М. Миловук чита следећи програм за музику и невање, који је израдио на позив Главног Просветног Савета.*) В. БакиК, као други члан комисије, слаже се у главноме с г. М. Миловуком, осим што је за I разред много узето из свирања и што би у опште требало материјал скратити, а и много учење скала свести на мање, па децу вежбати више на српским мелодијама ; даље, што би седми разред требало због испита зрелости ослободитн свирања и певања, а не би требало ђаке у певању и свира њу делити по разредима, но по групама према њиховој способности. Иошто је било већ доцне, да би се могао свршити и претрес оба програма, Просветни је Савет одлучио : Да се за основу прима предлог М. Миловука с тим да се на идућем састанку снецијално прегледа и дефинитивно реши. С овим је састанак закључен.
САСТАНЛК ( xi.iv 26. Јануара 1883. у Београду Били су : председник Д. Нешић ; потпредседник Ј .Пецић; редовни чланови : Љ. Клерић, арх. Н. Дучић, др. В. Пакић, арх. Нестор, М. Зечевић, М. Миловук, Драг. Јовановнћ, др. Л. Стевановић; ванредни чланови: М. Валгровић, Љуб. Ковачевић, ^ура Козарац, Б. Тодоровић, Ж. Симић и II. Ншсетић. Привремени пословођ др. Ник. Ј. Петровић. I Чнта се записник 143. састапка, који Савет прима . II Министар иросвете и црквених иослова , писмом °Д 21. Јануара ПБр. 413., шаље Просветном Савету
) Овај се програм не штампа за то што у Државној Штаипариј и дема за сада слагача који умеју ноте да слажу. Ур.
на преглед и оцепу сиискове Гинтнерових физиших и хемијских збирака, с питањем да ли би се таке збирке могле корисно употребити за нижу гимназију. На предлог Бор. Тодоровића одлученоје: да се не препоручује за откуп никака збирка апарата. докле се не утврде настакни ирограми из Физике и Хемије, па да се после према утврђеном програму састави збирка апарата, које требају школи за физичку и хемијску наставу. III Прочитано је нисмо Министра иросвете и црквених иослова, од 25. Јануара ПБр. 506., којим шиље Савету три књиге дела Ћуре ЈакшиКа, с нитањем : могу ли се откупити за поклањање ученицима и ако могу пошто и за које разреде. Главни Просветни Савет иознавајући Јакшићева дела мишљења је, да се песме могу откупитн за ученике виших средњих школа а приповетке за ученике нижих средњих школа. Од сваке свеске да се откупи но 200 комада, с:ега дакле 600 комада и то но цени по којој се у књижарама продају одбивпш 25°/ 0 рабата. IV На позив председнпков др. БакиК чита своје примедбе на наставни ирограм за музику и иевање у средњим школама. Бакић примећује : 1. Да би требало да изостане из програма који .је израдио М. Миловук све оно с почетка што је као увод напнсано. Но предлогу нотпредседника Ј. Пецића решено је : Да увод не изостане, но што се у њему налазе многе корисне напомене за учитеље, но да га Миловук преради засебно у облику упутства. 2. Да се допусти н оним ученицима. коју слабу или рђаву оцену на првом испиту добију при свирању у виолини, да могу ноновити годину учења у групи у којој су били. Но Просветни је Савет с обзиром на то што је свирање необавезно, што ће они ученици који имају воље, дара и способности вазда постићи оно што се програмом захтева, најзад што би и они попављајући само сметали новима, одлучио са противу б гласова да се иредлог Бакића не нрими, но остаје редакција Миловука. 3. Да се при учењу виолине не деле ученици но разредима, но на четири групе но снреми и извежбаносги, јер се може десити да ученик нпр. Ш разр. у свирању способпији је од ученика VI разреда. Овај иредлог примљен је. 4. Да се у програм унесе као ново : да се с почетка ученици што више вежбају на лаким српским мелодијама, било песмама светским и црквеним, било свирањем лаких игара, нриликом вежбања Фигурисаних скала, јер тако добија се више воље, но дугим