Prosvetni glasnik
136
НЕКОЛИКО ЖИВОТОПИСА ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
и Срђан доирли су чак до Солуна иа, најзад, и сам Солун опколе. Грађаеи су већ поручивали Србима да ће отворити градске капије, кад ал грчки цар изненада дојури у Солун и предају града осујети. Он отлочне преговоре са Србима и у тој цељи једнога дана изашље свога иосланика, а од српске стране буде изаслат Срђан. На пољани између обе војске а иред Солуном , отпочну се преговори. Грчкн изасланик надмудри Срђана те га заговори, одвоји од српске војске и заведе под зидпне солунске. Ту искоче сакривени војници па нападну на Срђана, исеку га и побегну у град пре, но што је Срђу помоћ могла доћи. Душан је још неко време држао град у опсади па на послетку пристане на молбу грчког цара: да се помире. Августа 26 године 1334, оба се владаоца састану изван града, утнрде мир па се онда прочасте и обаспу разним поклонима н растану се као пријатељи. По учињеном миру, Душан је задржао већи део заузетих земаља. 2. Док се то дешвало на југу српске државе, дотле су Маџари наваљивали на северној страни и продирали у српске земље. С тога Душан, утврдишпи мир с Грцима, с увепаном војском, крене се против Маџара. Ну до рата не дође, јер Маџари чувши за долазак Душанов, одмах се поврате у своју државу. Том приликом Душан „отме Босну од упорног њеног бана и покори је под своју власт." 1 ) Одатле се Душан исте године (1335) поврати опет у Македонију да бн тамо што више утврдио своју власт. Грчки цар и опет изиђе Душану на сурет и састану се у једноме граду. Ту су пробавили неких 7—8 дана, уверавајући један другога о своме пријатељсгву, и обасипљући се разним скупоценим даровима. Отатле грчки цар оде к дому свом а Душан и даље остане у Македонији. Мало иосле тога у Албанији настану међусобице јер великаши теглише сваки на своју страну. Грчки цар упадне с војском у Албанију и продре до града Драча, па се онда натраг повуче; а Душан одмах за тпм са спременом војском уљегне у Албанију. (То је било године 1336). После једногодишњег ратовања већ је имао Драч и на зидовима Авлоне и Канине поносно се вила српска застава 2 ) а три године после тога, до године 1340, Душан је своју власт распростр'о над целом Албанијом и онда се истом назове краљем Албаније. — Да би што више уза се привезао становнике Албаније који по вери беху католици, Душан је у то време обраћао се к паип ради преласка у
') Историја ерпске револуције од Рапке-а превод Ст. Новаковића стр. 18. 2 јНорГ: ОгпесћегЉпс! пп М1Це1аП ог е с.
католнштво. Ну пошто му је испало за руком те се сам собом довољно утврди у Албанији, онда је се махнуо и папе јер му његова номоћ беше излишна. У ово доба спада и Душаново опријатељење с Млечићима. Увиђајући моћност Млечића на мору, Душан је тежио да их придобије на своју страну па јз рад тога удаосвоју сестру Јелену за кнеза Младена II П1убићакојије имао знатне градове у Далмацији. Том приликом Душан јс изјавио Млечићима своју давнашњу жељу да ступи у свезу и нријатељство сњима. Лукави Млечићи ириме га за свога грађанина и на све друго нристану само одбију свезу нротиву Грка. Њима није ишло у рачун да поносни Цариград буде у српским рукама. па с тога н не обећаше помоћ у лађама ако би Душан нанао на Цариград изговарајући се, да су они начиниди мир с Грцима па неће да га газе ; и тако даље. С Дубровчанима се наравњао још друге године своје владе уступт.ши им неки део земље крај мора, али тако, да њеиу и његовим наследницима дају по 500 перпера (250 О) годишње о Ускрсу. Тек што је Душаи свршио посла у Албанији а у Грчкој умре цар (Ј5 Јула 1341) оставив на престолу малолетног сина под туторством жене му и највећег чиновника, великог доместика, Јована Еантакузена, човека врло учена и добра, али и великог себичњака. Чим се дочуло за смрт цареву, Душан упадне с војском у грчку државу и иримакне се к бедемима Солуна. Кантакузен се међу тим завади са удовицомцарицол, матером малолетног наследника, па се сам прогласи царем грчким и дође у Македонију, којаје скоро сва били у српским рукама. По градовима су били српске војводе или грчки чиновницц који су прешли у срнску службу, а у околини беху становници Срби. У пределу Струмици владао је у историји нашој знаменитн в јвода Хреља, који је не дуго пре тога ирогласио се независним. Овај Хреља ратовао је још под Милутином и Дечанским и он је у истини (Фактички) заповедао источном Македонијом. Кантакузен и њега придобије на своју страну па стане радити на томе да поврати изгубљене градове ; али му то не иснадне за руком, и буде прииуђен са својом свитом нрећи у сриску државу. У Велесу се састане с Оливерем, управитељем те области, а шураком Душановим и замоли га да му буде па руци при договарању с Душаном коме је утој намери већ цослао изасланике. а обећа му за то да ће свога млађег сина оженити његовом ћсри. Оливер прцстане на то, па приливши од Кантакузена богате поклоне, крене се заједно с њима к Душану, кога затекну на Морави где испраћа жену у Бугарску к брату јој Александру. Ради доласка Кантакузенова краљица одложи сво.ју походу у Бугарску и изиђу на сусрет своме