Prosvetni glasnik

АСТРОНОМСК

И КАЛЕНДАР

151

дотична нланета — овде Уран — у оаозицји са сундем. У таквом ноложају дотична нланета излази нам на истоку кад Сунде на занаду залазл; оно нам кроз меридијан пролази у поноћи; а залази на западу у тренугку, кад нам Сунце на истоку излази Моменат опозицпје неке планете са Сунцем по иас је дакле најзгодни.ји за њезино посматрање, јер 1. онда нам је сву драгу ноћ пад нашим хоризонтом ; 2. Она нам ј е у томе положају свакад - у средњу рућу — за 40 милијунамиља ближа него у положају њене коњункције са Сунцем, услед чега им је 3. Њихов привидни нречнпк у томе положају највећи, за посматрање дакле најугодннји. Појмљиво је, да нам у положај опозидије могу доћи само снољне планете, никада пак Меркур и Венера. Помрачење Јуиитерових иратилаца. — Ова помрачења наводе се овде поглавпто с тога, што је за лаике, који располажу са колико толико добрпм дурбинама, веома занимљиво, да посматрају помрачења иесечева неког сасвим другог света. Али ствар је и врло поучна особито за млађи нараштај, јер овде се у маломе впди ииожена верна копија коперниковог система. Желети би само било да што већи број читалаца ових редака увек имају на уму једну необориг.у истину, а та је: да ће сваки од њих сваком приликом награђен бити кад год буде звездано небо на макар и најмањим дурбином промотрно; у томе погледу не треба нн онај најмањи позоришни двоглед презирати. Тако је на пример са посматрањем помрачења ових пратплаца. Ствар је много лакша и простија, него П1ТО се о њој обично мисли. Без претеривања у Србији ће бити више стотина такових догледа, којима се јупптерови пратиоци могу видети ; особито кад је Јупитер у онозицији са Сунцем, онда их и са тако званим оФицирским биноклима (двогледима) свакад при чистоме ваздуху вилети можемо — а у колико боље још са мало већим дурбинима ? Не давно, када се још није имало тако добрих сатова, као што су данашњи кронометрн, ова номрачења нграла су доста важну улогу по мрнаре за изналажење геограФског положаја — геограФске дужине н ширине — особито на лађама и у приликама, када је лађа, буром неколико дана гоњена, свој правац сасвим изгубила. Јер као што код иомрачења пашег — земљиногмесеца, сваки гледалац, ма на ком се месту на земљи налазио, види почетак, свршетак и у опште све Фазе помрачења у једном истом магновењу, тако у једном и истом тренутку нестаје и дотични пратилац јупитеров (који ће да се помрачи) пред очима пажљивих посматрача, без призрења на коме се месту на земљи они налазе — само ако иначе Јупитера виде. У потребном случају мрнар је дотернвао свој сахат најпре према изласку сунда, месеца или друге које звезде, па је затим ишчекивао прву прилику, да се један од јупитерових пратилаца помрачи (односно да из тмине изиђе), јер њему је пре свега потребно да зна, колнка је разлика у времену између места на коме је и н. нр. Гринича (пли ма ког другог места) по времену кога је његов Каи&са! А1шапасћ удешен,

Према разлици у времену, т. ј. за колико је сати минути и секунди дотични јунитеров масец раније нли доцније из вида изгубио (или при излазу из тмипе овога раннје или доцније угледао), него што је то но №аиИса1 А1гаапасћ — у њему за Грнннч заказато, онће на врло нрост начпн тачно да израчуна одстојање за колнко се степени, минути и секунди кружних он западно или источно од Гринича налази (геогр. дужина). Кад уз ово још шмери и висину ноларне звезде над хоризонтом, (или на други начин), он је већ на чисто с питањем, колико се степенн и минути над екватором налази (геогр. ширина). Величинасунчевог иречника рачуна се у средњу руку да износи 3-! мннута кружна. У самој ствари пак привидна дужина његова најмања је, кад је Земља у најдаљем одстојању од Сунца, дакте концем Јуиа н износи тада 31—З^"; а највећа, кадаје Земља Сунцу најближа, дакле концем Декембра и износи тада 32' 36." — Ови нодатцп немају за нас даље никаквог значаја, него се овде наводе само потиуностн ради. Пречник сатурнове лоите и иречници (осе) сатурновог ирстена. Ови се нодатцн износе овде из внше разлога, као врло важни за оне посматраче који пмају дурбине, но којн не само да не знаду, колнко им пута њихов дурбин увеличава, него и иначе немају појма, колико тавеличина: »I секунад" или „4" (секунда)" н т. п. у њиховом дурбину износи. Пречник Сантурове лоите износн, када је Сатурн земљи најближи, 21.5" а 15.5", када је на највећим одстојању од ње. Концем Фебруара и почетком Марта ове годпне пак, тај пречник износи 16". Београдска гимназија располаже такозвани „Брахиинструментом," Овим дурб^ном Сатурна посматрајући, ми ћемо с окуларом којп 50 пута увелпчава видети, да нам сатурнова лопта изгледа као плоча од 32 милнметра нриближно у пречнику. — Други дурбини показаће друге резултате, али код свакога даје се извести овај закључак : Еад се н. пр. под 16 секунада кружних, на небу разуме линија ' од оне дужине, као што ми се представља пречннк Сатурнове лопте у моме дурбину, то се нод 8 секунада мора разумети линнја за половину краћа од оне прве; а под 4 секунда опет линија, која износи четврти део, а по I секунад, линија која износи само шеснаести део целога пречника. Но мало нре, ми смо тај пречник оцењивали и нашли да нам се чињаше 32 (или мање или внше) милиметра, па можемо сад рећи: 32 мм = 16 „ (секунада) 16 мм = 8 „ 8 мм = 4 „ 2 мм = 1 „ Из тога излази, да св ка линија, која се ноказу.је мени у моме дурбину (гледајући у неко небеско тело) у дужини од 2 мм. у простору заузима лук од 1." Али по само посматрање Сатурна, ми овим изналаском нисмо још ништа добилн, јер са таким дурбинима, на Сатурну нема се ништа више видетп осим још један, ндвише два, од његових пратилаца. Но кад ге сгвар применн на Сунце, добива се сасвим нов поглед, јер су ретки дапи, кад се на њему

1 управо лук.