Prosvetni glasnik

222

ДРЕДАВАЊА

мало и напит. БиКе досад п онај ручао, ко.Је јутрос краву изгубио. У реченицама уступним, место облика времена садашњег у потребљава се често облик времена будућег. Иа пр. Мајмун је мајмун, ако ћеш га у какве хаљине облачити. Кад отац остари, он преда старешинство најпаметнијем својему спну, ако Ле бити и најмлађи. — Б^ће теби вина изобила, ако цару неИе ни достаги. б. Начинн Начин одређени. — Кад се радња или бивање хоће да искаже тако, да се зна и време у које се радња радила или бивање догађало, п лице, којерадњу ради или коме се бивање приписује, онда се то исказује одређеним начином. Начин одређени нема засебпог облпка, него сва времена чине начин одређени, те тако што се год каже ма у ком времену, казано је начином одређеним. Начин заповедни. — Кад се каква радња искаже тако да се зна лице , коме се зааоведа, које се моли, или коме се нуди да ради неку радњу, подразумевајући вазда време садашње, т. ј. да се учини оно што глагол значи у исто време, када се тај облпк исказује, то се исказује обликом, којисе зове начин заповедни. На пр. Идите у село, које је пред вама ! — Пиши што будем говорио ! — Скин, оружје незнана делијо, па нос ' главу, куд је тебп драго. Но с' обуци што се можеш лепше, Начини заповедни нема облика за арво и треЛе лице једнине, ни за треИе, множине. Ти се облици казују облицима времена садашњег пошто се пред њнх ставе речце : нека или да. Па се нрематомепа таки начин каткад исказују и остала лпца која имају за заповедање свој нарочити облик. На пр. И ако погинем, нека аогинем! — Док има крви нек' се иролева. — Да Бог сачува ! — Да си жнв и здрав ! — Куд год ходиш, некајадикујеги.. Облик другог лица једнине заповедног начина често се употреби уз треће лице једнине. На пр. Помози Бог! — А свак реци и иомисли, да ј' у добар час ! Кад се говори о две радње, које су рађене у прошлости па се хоће да. учиниразлика између оне, која се догодила пре и оне, која се догодила после, ова потоња као год што се могла исказати обликом времена будућег може се исказати и обликом заповедпог пачина. На пр. Онда седне на кола па терај. Кад се шћаше ођест' куд да иде па обуци оне пусте токе, шал црвени свежи око главе, а иани му перчип низ рамена, двије пушке метни ;а нојасом, и ариааши мача о нојасу, а у руку узми џеФердара. Начии погодбени. — Кад се исказује радња или бивање тако да се зна лице, које би под аеком по-

годбом радило ту радњу, или било оно што се глаголом казује, онда се то исказује обликом, којисе зове-иачмм иогодбени. На нр. Данас бих ти дао агалуке код нашега цара честптога. — Кад би иророци бпли, не би били људи. И кад се хоће да искаже да нешта може бити или да се желн да буде или да што обично бива, а неће да се каже с потнуном одређеношћу, употребљује се и тада облик начина погодбеног. На цр. Жалост је ово за нашег оца бпла; више би пута седећи аогледао на нас и сузе би му на очђ удариле. — Ако ли би ко имао да се жали на какву неправду у селу он би долазио међу људе на скуп. Начин неодређеии. — Кад се радња илп бивање искаже тако, да се не зна ни лице, које би радило, ни време у које би се радња догађала, него се радња или бивање само именује, онда се то исказује обликом, који се зове начин неодређени. На пр. читати, аисати, иАи, тражити, ковати, бити, бивати, трајати, иостати. белети, коинети и т. д. Пошто је начин неодређени име радњн, оа се у потребљава као именски део у именском нрироку. На пр. То се не зове радити. - Стаде царе куиити сватове. Начин неодређени долазн и као стегнута реченица додапа прироку. На нр. ,1асно је заиоведати. — Зло је иоКи а горе не иоЛи. — Рано рани Туркиња ђевојка на Марицу бијелити платно. в. Прилози глаголски Прилога има два, и они стоје уз друге глаголе као додаци прирокови. Прилог садашњег времена као додатак прироку главне реченице казује да се радња глагола од кога је он изведен ради у исто време у које и радња казана црироком. Према томе глаголски прилог сад. времена могу имати само трајни глаголи. На пр . ПлетуКи (оде). — СедеКи (спав»). — Нак отиде натраг кукају&и. — Слуга видеИи све ово, обрадује се. Седе&и ја беспослен недељу дана, мислио сам, да ми више ништа не треба учити. Нрилог прошлог времена као додатак прироку казује да се најпре морала свршити радња, која се казује глаголом од ког је прилог, па да се тек онда отпочело радити радња, која се казује прироком. На пр. То рекавши, устаие и пође. — Чувши то уплашн се веома. — Све ово обишавши и виђевши, крати се натраг. Напомена. — И један и други од овихнрилога садржи у себи стегнуту реченицу, и могу се и растворити у потпуну реченнцу. На пр. Тешко Турком I т Р г УЈУ& и с Марком, биће : Тешко Турком док тргују