Prosvetni glasnik

228

облици глагола бити. Тим облицнма додаје се трпни придев од главног глагола: Време сад.: ја сам хваљен, ти си слављен, он је нознат, ми смо поштовани , ви сте питани, они су нуђени. ЈВреме пређ. тренутно. — бих хваљен, би зват, би послат, бисмо питанн, бисте поштовани, бише зазвати. Време иређ. трајно: бејах позват, бејаше нуђен, бејаше мољен, бејасмо стешвени , бејасте научени, бејаху навикнути.

Начин заиоведни : буди хваљен, будимо навикнути, будите благословени. Време ирошло: био сам послат, био си онтужен, био је кажњен , ми смо били позвати , ви сте били примљени, они су били обучени. Време давноирошло не говори се. Начин иогодбени : био бих увређен, био би раздраган, био би ожалошћен, били бисмо опоменути, ви бисте бнли кажњени, они би били дочекани. (Овршиће се .ј

НЕКОЛИКО ЖИВОТОПИСА ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ од ЈЈ\ ИтЛАНА р. ј^БАВКИЋА (наставак) XII. СТЕВАН УРОШ У ДРУГИ ЦАР СРПСКИ

1. Након смрти нашег првог цара. силнога Душана, сео је на царски цресто јединац му син, млади и невешти Урош. Њему је тада тек деветнајеста година била; а родио се пете године краљевања Душанова, ире 547 године. г ) Кад је био у десетој години живота, ондаје, приликом Душанова крунисања за цара, крунисао се за младог краља Србије, но он не доби Зете на управљање и уживање, као што су пређашњи владари Немањићи обично синовима наследницима давали. Њега је Душан задржао код себе за то, што је био млад, а носле и за то, што је се бојао да га који од великаша не узме на своју руку и наговорн на нобуну, као што се то за пређашњих краљева често дешавало. Урош је дакле живео у сјајноме двору оца свога, ту растао и од грчких духовпика, а под упливом матере своје, учио се закону божјем, писму, књизи и грчком језику. 2 ) Но норед тога кад је био у старијим годинама , Урош је ,имао и веште учитеље витешких вештина." 3 ) Био је повисока раста ц дугих сувнх образа, болешљив, и не енергичан. Одрастао у раскоштву, у свили и кадиви у сваком изобиљу, а проводећи време у лову и забавама а не на бојном иољу или ти у другом каквом озбиљном послу он не беше ни мало способан да по смрти очевој, а

Ј ) Године 1336. ~) Историјска расправа Цар Урош и Краљ Вукашин од Чед Мијатовића. 3 ) У поменутој расправи Ч. М.

у својој деветнестој години прими на се врло велику и тешку али племениту дужност : управу над пространом ц међу силне великаше подељеном царевином српском. Ј ) Он не имађаше ни мудрости ни моћи ни енергије да одржи у послушности осиљвне намеснике, да још већма утврди везе међу земљама које су састављале српску царевину, те да се слава српског имена још већма на видик изнесе. С тога српска царевина смрћу Душановом поче губнти и своју моћ, поче нагло опадати и долазити у сне жалосниЈе и жалосније стање. Да бисмо имали штовернију слику српске државе кад је Урош сео на нресто царски и понео златну круну старих славних наших Немањића , ево ћемо сноменути нрво спољне на онда и унутрашње прилике: Између Срба и Маџара, а нод зидпнама градова срнских Клиса и Скрадина, још се бно љути бојак, за живота Душанова започети. У поносној Босни православље се губило и уступало места вери римо-католичкој. А босански бан, Стеван, не само да не хтеде томе сгајати на супрот, него се још са свим отцепи од Србије и стави под

1 Ту поделу учинио је Душан не много пред смрт своју. Тако је у пределу око Сера и Меленика владао деспот Угљеш Мрњавчевић; у јужној Маћедонији Југ Богдан ; у Епиру и Тесалији ћесар Прељуб; у Етолији и Акарнанији, Синиша брат Душанов; у Албанији деспот Оливер; у Зети Б»лша ; у Хуму и Требињу па до рудничких планина, кнез Воислав Воихновић; од Шаре до Охридских међа, деспот Вукашин; од Призрена до Приштине, Вук Бранковић; а од њега па на север до угарских земаља кнез Лазар Хребељановић итд.