Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАННОГ ПГОСВЕТНОГ САВЕТА 247

Врчком, у Боснн. Цросветни Савет усваја мишљење одбора с тим да се г. Деспотовићу, према уважеиим годинама службе, а с обзиром на његову способност и вредноћу, даду две повишице по закопу о учитељским платама. VIII По предлогу нарочитог одбора Главни Иросветни Савет одлучује : Да се оним учитељима, којима се због упажења година службе да сада одмах једна или више новишида, нова повишица , која им по закону о учитељским платама нрипада, рачуна од дана кад ову ванредну повишицу добију. IX Архимандрит Н. Дучић, у име дисцинлипског одбора, реФерује да је прегдедао сва акта по крнвици Живка Николића, учитеља мокрањског и да се из аката не види да је он тодико крив и у оном стенену грешио као што се оптужује. Но при свем том види се да је г. Никодић доста неупутно радио и понашао се тако како то не додикује једном васпитачу; с тога је одбор мишљења да г. Никодић не може даље остати у сдужби учитељској. Просветни је Савет усвојио у свему мишљење дисциплинског одбора.

С овим је састанак закључен. ВАНРЕДНИ САСТАНАК С1Л11 11. Шарта 1883. у Београду Били су : председник Д. Нешић, потпредседник Ј. Пецић ; редовни чланови Љуб. Клерић, арх. Н. Дучић, М. Зечевић, др. Л. СтеФановић; ванредни чланови : Св. Вуловић, Јов. Ђорђевић, Бор. Тодоровић, Ж. Симић, Г1. Никетић. Нарочито позвани и дошли : К. Алковпћ , С. Лозанић , др. Л. Докић, Јов. Жујовић, др. М. Т. Леко. Привремени пословођ др. Ник. Ј. Петровић. I Прочитан је записнпк 151. ванредног састанка. Прима се. II На цозив председника др. Л. СтефановиК наставио је читање арограма за аознавање човека и негу човечијег тела. Све до одељка под Г. у ком се говори о чудним органима нримљено је без измене. Код „ ока' реФеренат јавља да су се сдожиди да се одељак други у ком се говори о виђењу изостави пошто је опширан. Тај одељак гдаси: „Навикди смо се да видимо предмет уснрављен и ако је слика на ретини обрнута и умаљена; тако исто иавикли смо се да видимо предмет једнострук и ако у оба ока ностају сдике од једног предмета. Око ми смо кадри

тако да удесимо, да видимо јасно бдиже и даље предмете. За бдиже предмете сочиво се јаче иснунчн. Шта је кратковидост, а шта даљновидост." Пошто су се у овоме оба реФерента сдожида, решено је да се тај део изостави. Код „ органа за чувење* јавља др. СтеФановић да је он написао ову нову редакцију: Ђ 2. Ухо — чуло слуха. Подела његова на спољашње, средње и унутрашње. а) Саољашње ухо. Делови спољашњег уха, (ушна шкољка и слушна цев). Шта се лучи у слушној цеви ц може ли \ шна маст кад да шкоди чувењу ? б) Средње ухо. Делови његови: бубна опна, која затвара бубну дупљу, слушне кошчице и Евстахијева труба. в) Унутрашње ухо. Састав његов из трема, пужа и полукружних канала. Средње и унутрашње ухо опште помоћу два отвора. Дупља унутра пуна је течности. Нерви за слух свршују се у пужу, трему и полукружним каналима. Како чујемо ? Звук се спроводн кроз спољашње и средње ухо до унутрашњег, где се заталасањем течности гхотресу живци, овај потрес спроведе се великом мозгу п тако ми чујемо. За чуиење је иајважнији пуж". Пошто је ова редакција краћа од нреддожене у програму и пошто се с њоме сдаже и др. Докић, Нросветни је Савет примио пону редакцију др-а СтеФановића. Код одељка III. у коме се говори о „органимаза храњење", но предлогу Бор. Тодоровића примљенје о варењу овај предлог: „Варење. Како се промењује храна V желудцу и шта утиче на ову промену. У жедудцу се храна помеша са жедудачним соком и буде густа каша. Ова се у цреву од 12 палаца номеша са жучним и нанкреасовим соком, услед чега се густа каша нромени и ражиди. Ову житку кашу усишу ситне косасте цевчице што су по танкоме цреву. Што се не ражиди или што ј.е одвише, избацује се на ноље." Др. А. СтефановиЛ јавља да он за цео одељак у коме се говори о „храни", има нов иреддог који гдаси: „ Храна Подеда хране па животињску и биљну. 1. Животињска храна. Млеко, јаја , сир, кајмак, масло и сланина, месо (говеђе, свињско, јагњеће, рибље и месо од жииине и дивљачи), које је од ових меса најсварљивије? које од њих има највише хране? какваје разлика између рибљег и других меса? Шкодљивост громуљичавог (бобичавог) свињског меса. Које је мдеко најлакше за јело, кравље, овчије или козије? Сварљивост сира, ровитих и тврдих јаја. 2 Биљна храна. Жита (пшеница, раж, јечам, овас, едда, кукуруз и ниринач). — Које од ових жита има