Prosvetni glasnik

306

КРАТКН ПИбГДЕД ИСТОРИЈЕ МИНЕРАДОГИЈЕ

Из распореда шеда (има их 214) по родовима вида се, да су често сродне одвајане, а разпородне састављене, чему је узрок ненознавање њиховог хемиског састава Номенклатура је у овј нериоди нрочишћена и нонрављена. Вернер је научноме термину ноставио ове усдове : да је добро диФеренциран, да одговара ствари и језику, да саозначава ствар , да је кратак, стадан, јединствен и оддичан. Он је уобичајио и давање имена ао личностима н. нр. Пренит. III Т РЕЋА II Е Р И 0 Д А 1. Минерална Физика а. Кристалографија При крају нрошлога века , истаче се , поред Рернера, Бергмана и Роме Делала, један нриродњак, који их је генијалним схватањем кристалограФије све надмагаио. То је био калуђер Хаји (1743 до 1822). Већину штудија својих издао је још у нрошлом веку, али ми га стављамо у ову периоду за то, што је најзначајније дело његово ТгаИе с1е ШгпегаЈодге — изишло 1801. године Хаји је творац рачунске кристалограФије. У нрвој својој расправи: Теорија кристалне структуре — он је, као и Бергман, обратио пажњу на тедесне облике, који се из Једног кристала могу извести, када се на њему изврше све његове цепљивости и на одношај ових цеиака сирам спољне Форме кристала. Ове језгре кристада називао је он иримитивним облицима; сви остали обдици били су, за њега, секундарни. Цепке које се обично налазе јесу: параледенипед , октаедар , тетраедар , правилна шестострана нризма, ромбдодекаедар и додекаедар са тространим пљоснима. Свака се језгра једног кристада даје још делити у разним правцима. Овим се дељењем долази до интегрирајуКих молекила. Маса што је око језгре у секундаршш облицима, цодлежи оиадању (4есго188апсе) нестајањем једног или више редова интегрирајућих молекила. А како се број ових редова може рачуном одредити, то се могу ноставити закони за све аознате облике па и нрорачунати они, који у природи још нису нађени. Оно што је триумФ за

сваку науку: иредсказати ироналазак чињеница, то је у КриеталограФији одмаху почетку учињено. Изучавајући законе оваког оиадања, Хаји је иознао, какви се облици могу из неке иримитивне цеике извести, а какви аак не могу иостојати. А за односе секундарних облика снрам примитивних, он је поставио зикон рацџонилности индекса деривације. Еристале , код којих једна половина изгледа као обрнута око друге, назвао је Хаји хемтроиским, а по њиховој структури познао је, да се раван обртања налази па кристалу или се по кристадограФСким нравилима може на њему налазити. А да би јасннје представио цравилност у случајима деривације , поставио је нарочите знаке на елементима примитивног облика. Пљосне му је озпачио Р. М. Т. (од речи рггтШ/'), рогље са А. Е. Ј. 0. а ивице са сугласницима С. 4). Р. (4. ит.д. У најважније ресултате Хајиезих исиитивања спада и проналазак закона симетрије, по коме се ири свакој промени и комбинацији неког облика сви једнородни делови , ивице, рогљи и нљосни, нодједнако промењују. Поред овог правила он је још приметио, да су једнородне пљосни иодједнако сјајне, н да су цепљивости , ако на кристалу иосгоје, но њима једнаке. Велику прецизност у оиисивању крисгада ностигао је Хаји ненрестацом употребом гониометра, који је тада Воластон усавршио. Воластонов рвФлексиони гониометар учинио Је велике услуге кристалографима, не само тиме што је тачнији од Караижовљевог. него и зато гато се њиме могу мерити и сићугапи кристади, који су у толико важнији за проучавање, што су обично мање исквареви но ведики кристали. Када узмемо н;1 ун с»е гата су урадили 1'оме Делил и Хаји, онда нам се памеће миеао, да су КристалограФИЈу у гл-авноже створили Француски научњаци. Први је, као што знамо, пронашао закон непроменљивости углова на свима кристалним облицима једне минералне ®еле , а нредвиђао му се и закон еиметрије, који регулише број и распоред пљосана и по коме кристадни облици једне материје могу да ирелазе у друге облике. Хаји је регулисао овај закон симетрнје и ПЈСтавио је