Prosvetni glasnik

КРАТКИ ПРЕГЛ.ЕД ИСТОРИЈЕ МИНЕРА10ГИЈЕ

стадним системама. Он одваја прво иравилну систему од неаравилних. Прва, коју сфероедарском називље, има све три димензије једнаке и међу собом управне. На хемиедарским облицима ове системе приметио је Вајс законитост хемиедрије. Неправилних система има по Вајсу, еедам : 1. Четворочлана система : квадратна пирамида и т. д. 2. Система са два и два члана симетрична: ромбични октаедар и т. д. 3. Дво — и једночлана система ; изгледа као хемиедрија претходне. 4. Једно — и двочлана система. 5. Једно — и једночлана система. 6. Шесточлана: дихексаедар. 7. Тро — и трочлана система : ромбоедар. Еао најглавније елементе једнога кристала Вајс је сматрао његове три осе и према њима је изучавао остале елементе; овако и данас ради већина аемачких кристалогра®а. Односи оса опредељују кристални систем, а према њима се оиредељују пљосни. Вајс се још старао да системе са нагнутим осама сведе на системе са перпендикуларпим осама. Вајс је израдио и особену методу кристалограоске нотице, која се препоручивала јасноћом и тиме што ј е подесна за рачунање. Он је у кристалограФИЈу унео и проматрање зона, под којима је разумевао скуп пљосана, које се пружају у истом пра-вцу т. ј. које су паралелне некој оси или линији. Такве се пљосни секу у паралелним ивицама. Једна је пљосан одређена двема зонама, којима припада. Закон зона сасгоји се у томе, што се развијањем разних чланова сваки доцнији члан одређује зонама ранијих чланова. Овоју методу применио је Вајс на врло много минералних ®ела , и написао више расправа по томе предмету. Вајс је први и велики учитељ немачке кристалограФије. Међу његовим ученицима заслужују спомена : Розе , Еуифер , Најман , Вакернагел, Рамелсберг, Евенштед, и т. д. Оно што су у кристалограФији утврдили Роме Делил, Хаји, Бернарди и Вајс, то је Мос све лепо систематисао и ову науку новом светлошћу обасјао. Он је појмове прецизирао, терминологију је регу-

309

лисао, разлику између кристалпог система и кристалног реда поставио и законе комбинација боље одредио. Његова минералогија од године 1822. може се сматрати за најбоље дело свога доба, што се кристалограФије тиче. Мос је оеобиту пажњу поклонио односила, којп постоје међу простим облицима и редовима, што иостају деривацијом једног облика из другог. Он је такође израдио крисгалне системе и саВајсом се препирао о праву нрвенства на овај проналазак. И он је поставио особену нотацију, коју је Хајдингер у неколико изменио. Еуифер је устао нротиву методе, по којој се иљосни крисгала своде и односе спрам система оса. Он налази, да се теорије Хајиа, Вајса и Моса врло мало разликују, а да је свима главко само узаконити узајамне одношаје међу пљоснима. Место да секундарне пљосни одређује по њиховим односима спрам оса, он поставља Формуле, у којима фигуришу само угли и тангенте старих и нових пљосана, дакле оно што се неносредно мерити може. У том смислу КупФерова метода опредељења једне пљосни надмашује све претходне, али она није била примљена, јер су се минералози већ били навикли на Вајсову и Мосову, а наскоро изиђе и Науманова, која је била изврсна по простоти, јасноћи и краткости. Иауман је своју методу назвао еклектичном, јер се обзирао и на Вајсову и на Мосопу. За пример те методе навошћемо како он изводи неке облике из квадратне системе. Основна је Форма квадратна пирамида Р. Са тР означиће се једна пирамида истог положаја као Р, али са разном дужином оса, гато показује т које је веће или мање од 1. т. ј. од дужме осе основног облика Р. Кад је т~о, онда постаје базична пљосан, а кад је т — оо, онда се добија квадратна призма истог положаја као Р. Диоктаедар постаје, када се продуже диагонале базе за коефициент п, па се крајње тачке тих одсека вежу са углима базиса и од тих линија построји осмоуголник, којиће бити база диоктаедру. Природа ове базе зависи од п. Општи знак диоктаедра јесте дакл етРп - , кадје т —оо, добија се осмострана призма гоРп, чији пресек зависи од