Prosvetni glasnik

ПЛАТЕ НАСТАВНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА У СРБИЈИ

Класа је било свега десет, и то:

М 0 Г .1 0

Ј Е Б II Т И

С ГОИШЊОМ ПЛАТОМ

у класи :

УЧИТЕЉА

ОД ДИНАРл

првој •

• • • 10

1515.60

ДРУГОЈ •

• ■ • 15

1389.30

трећој •

• • • 20

1_6 .00

четвртој

• • • 25

1136.70

петој •

• •• 30

1010.40

шестој •

... 40

909.36

седмој ■

• • • 50

808.32

осмој •

• • • 70

707.23

деветој

• • ■ 100

606.24

десетој •

• по потреби

505.20

Ш овога се види, да је највећа плата по овом уакопу била за 50 процената већа од плате у години 1857. Најмања плата остала је и у 1863. год. она иста, која је и нре била. Разлика између највеће и најмање плате износила је у 1857. год. 505.20 динара, а у години 1863. 1010.40 динара. Ове плате остале су до 1871. годпне, а тада после осам година, учињен је нов распоред с платом учитељском. Законом од 1. Октомбра 1871. године, 1 установљена је поред десет сталних класа још и једна иривремена, но број учитеља у појединим класама остао је и у оном закону ограничен. IIо одредбама тога закона

м 0 г Д 0 ј е

б и т 11

била је годишња

у класи:

учите л»а

плата у динарима

првој •

10

1616.64

другој ■

• 15

1400.34

трећој • ■ ■

• 20

1364.04

четвртој ■ •

• 25

1237.74

петој • • •

■ 30

1111.44

шестој ■ ■

• 40

1010.40

седмој • ■ •

• 50

909.36

осмој ■ • •

• 70

808.32

деветој ■

• 100

707.28

десетој • •

но потреби

580.98

привременој но потреби

505.20

Кад плате

појединих класа

у обе ове године

ђу собом иоредимо, ми налазпмо, да је законом од 1871 године повишена плата у класи нрвој до закључно деветој са .101.04 динара, а у класн десетој са 85.78 динара. Разлика између нрве и привремене класе износила је 1111.44 динара. Ни у једном од ових закона, од 1857 до 1871. године, аису били одређепн услови, од којих би зависнло унапређење учитеља у вишу класу. Претпо1 Зборнчк занонп ц уредаба XXIV. 17.

313

стављало се, да ће бити унанређени само они учитељи који својим радом п пладањем покажу, да су повишицу плате заслужили. То пак није било увек могућно константовати за то, што нри тадашњем начину црегледања школа, нису могли бити оцењени сви учитељи. Број министарских изасланика био је мали; онн при најбољој вољи нису могли све школе у одређеном им кругу походити, и тако је повише учитеља остало без оцена. и по томе и без унапређења. Овим се само да објаснити, што су два једнака у свему учитеља , ио спреми и раду у школи, и по годинама служ.бе, опет неједнаку плату уживали. Много таких случајева има у књигама, које се воде о учитељнма при министарству просвете п црквених послова. С погледом на ове учитеље, који су без своје кривице заостали у плати, стављена је у закон о учитељским платама нарочита одредба , о којој ћемо мало ниже говорити. Законом од I. Септембра 1871.године нису задовољени праведни захтеви учитеља, једно за то, што је разлика између старе и нове највеће плате била врло незнатна, а друго с тога, што нису постављени услови, од којих би зависило унапређење у вишу класу, те да се по заслузи задобије ираво на већу плату. При свем том тај је закон остао у снази пуних девет година, и тек 14. Јануара 1881. године видимо да г. мпнистар просвете и црквених послова подноси народној скунштини' иредлог закона о учитељским илатама. По том преддогу плате учитеља подељене су на седам класа. Плата је износила у класи:

првој 2000 динара другој 1800 трећој 1600 „ четвртој .... 1400 , петој 1200 „ шестој 1000 „ седмој 800 „ све то за

сталне учитеље, а привременим учитељима одређено је но (500 динара на годину. Овим се предлогом повећавала највећа плата учитељска по закону од 1871. године, са 388.36 динара, а најмања до 219.0:.' динара. И плата привремеппх учитеља подигнута је од 505.20 на 600, дакле за 94.80 динара. Кад је преддог изнесен пред скунштину, он је после свестране дебате, која ће вазда значајном остати у аналима скупштинским, изашао у потпунијој Формн као закон о учитсљским платама од 31. Марта 1881. године. 1 У току дебате показало се , како народни 1 Зборник закона и уредаба XXXVI. отр 539—54з. 40*