Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

301

III Програм за дитурђику у III разреду још је неудеенији од обадва прва за ученике ниже гимназије. Опширан је толико, да би могао поднијети и за учебник сгручне школе, н. п. богословије. И поред све његове опширности из опсега литурђике унесено је у њ још и то што је за чудо! „кратки нацрт уређења српске цркве у краљевини Орбији ; — спољашњи онис и особине српских манастира : Студенице, Дечана, и Хилендара — њихов историјски опис и значење за Србе и на послетку „биограшије св. Немање и дв. Саве." ! Лијепа жеља ; али непојмљива збрка у програму за литурђику у средњим школама ! „Нацрт уређења српске цркве у краљевини Србији ; историјски опис поменутијех манастира ; њихово значење за Србе и биограшије св. Немање и св. Саве" припадају чисто историји српске цркве ; а никако литурђици. 'Гако и спољашњи облик и особине : Студенице Дечана и Хилендара припадају историји грађевина и умјетноети ; а никако литурђици ! Из ово неколика навода моћи ће се увјерити Главни Просвјетни Савјет, да је овај програм за литурђику не само опширан, него и замршен утрпаноЈпћу ствари из других наука без метода и педагођијских обзира. Јасно се види, како се је одређена комисија за састављање овијех програма бринула, да што више унесе у овај програм не само из литурђике него и из српске црквене иеторије ; па чак и из архитектуре и умјетности. Овакав опширан програм за. литурђику у III разреду гимназије и да нема у њему оне смјесе, коју мало пре споменух, не би се могао никако усвојити. Шта би ваљало из њега избацити, шта поправити и пгга замјенити другијем,, ево овдје биљежим. У I дијелу да се еа свијем избрише„ Студеница, њен снољашњи облик и особине, Високи Дечани и њихов снољашњи изглед са кратким описом историјскога значаја (м. значења) за Србе у Старој Србији; Хилендар и његов значај (м. значење) за правоелавне, а навластито за нас Србе ;" јер као што рекох, не иде то ни у програм за литурђику, ни у њезин опсег. И иначе је са свијем стручно.

Тако исто, да се избрише „звонаре оделите од цркве, стоје на цркви изначај (м. значење) тога ; — даље : „појав звона у хришћанекој цркви и њихов значај (м. значење); па место свега тога , да дође ово : о звонарама и звонима на хришћанској цркви. У II дијелу, да се сасвијем изостави : „Кратки нацрт уређења српеке цркве у краљевини Србији" из онијех разлога, које сам већ епоменуо. Нема еумње, да би требало, да ученици средњих школа, који неће отићи у Богословију, знаду макар и у најужем опсегу, не само о уређењу српске цркве у Краљевини Србији, него и у опште историју српске цркве или барем најважнија ®акта. Али томе није мјеста у програму за литурђику у нижим гимназијама. У III дијелу, да се изосгави : „2Важнијаместа из литургије верних, навластито она, при којима се извршује освећење хљеба и вина." Ова' су мјеста у литурђији тајанствена и за ученике ниже гимназије непојмљива. Мјесто овога боље би било, да им се у кратко објасни у опште о литурђији. У алинеји 4 која гласи : „Време, у које се ове богомоље врше," да се каже богомољсгва или обреди мјесто „богомоље," јер „богомоље" ^знаде цркве, а не богомољства или обреди, ки.о што нисац програма мисли. У истој алинеји мјесто „и значај т<јга &|>6мена" .јер се ту не казује, какво је пријсме' ш^ дата значи у духовном смислу. \ <-. Писац овога програма пише и узима х с«у.да--у њему „значај" и значење, као једно и исто ! Ако зна добро српски језик, зна и танку разлику између ове двије ријечи; које се не могу једна мјесто друге употребљавати. Мјесто „Кратки нацрт литургије пређеосвећене и стварна разлика ове од обичне литурђије", даее каже : Дитурђија аређеосвећена и њена разлика од Влатоустове и Василијеве ; јер би њезин нацрт био сувишан ученицима ниже гимназије. У алинеји 7 мјесто „Историјски нојав осветљења" и т. д. да ее каже: значење у хришћанској цркви : свијећа, кандила, кађења, стојања у црквиипрема иетоку, метаниеања, клечења и кр-