Prosvetni glasnik

кратки преглед историје минерадогије

Сировођење и ратрострашње тоилоте у криетадима изучавао је Сенармон и дошао је до ових ревултата: 1). Еод криетада тесерадне системе топдота се шири подједнако у свима правцима. Изотермичка површина је кугда. 2). У кристалима ромбоедричне и квадратне системе има једна оса , по којој је моћ спроводна у своме максимуму или минимуму једнака у свима управним на ову и изотермичка површина јесге елипсоид револуције. 3). Код орторомбичких кристала та је површина елипсоид са трима неједнаким осама, које се поклапају са осама криетада. 4). Код клиноромбичних је такав исти елипсоид, чија се само једна оса поклапа са једном осом кристала. 5). У последњој системи ни једна се оеа таквог елипсоида не поклапа са кристалном. (1. Тврдоћа. Тежа Хаји је разликввао четири етепена тврдоће : Г) минерали који нарају кварц ; 2) минерали који парају стакло; 3) минерали који нарају калцит ; 4) минерали мекши од кадцита. Мое је разликовао десет степена тврдоће између талка и диаманта. Њзгова се скала тврдоће и данас налази у евима мануалима минералогије. Франкенхајм је запазио (1829) разлику тврдоће у разним правцима на кристалној нљосни и пронашао је правило да је тврдоћа једнака у једнаким иравцима, а различна у различним, чиме се опет потврђује закон симетрије. Поводом тврдоће Кенгот је уочио овакав интересантан однос код изоморФНИХ <1>ела са хомолошким саставом : тврдоћа је еа односном сиециФичком тежином у правој а са атомском запремином у обратној сразмери; што је силније дејетво кристализационе снаге на атоме, то је збивенија њихова маса а они мањи. Силнија је кристадизациона сила при образовању корунда из молекила алуминије, но при образовању хематина из оксида гвожђа; атоми киселина и алиминиума у модекилима корунда морају бити мањи од атома кисеоника и гвожђа. у модекилима хематита, са којима се подударају по облику и групирању. Тиме се не потире изоморФизам обеју ®ела, него се, услед

357

контракције атома и увећане кристализационе енаге иовишује специфичка тежа, кохезија атома и тврдоћа. За олредељење епецшичке теже минерала елужила је у почетку Ншолсонова вага. Доцније су методе овог испитивања измењиване и дотериване, али су остале без великог значаја за минерадогију. Такве су поправке чинили: Мајенер, Шиф . Дибоа Рајмонд и т. д. е. Елекхрицитет. Магнетизам Донашање минерала спрам електрицитета изучавао је још Хаји на врло мдогим Фелама. У његовој минералогији описао је и неколико мањих електроскоиа које је сам удесно. Црема томе ионашању електрине спрам минерала поделио је Хаји иете на четири групе: изолаторе, спроводнике, позитивно електричне и негативно електричне. Пироелектрицитег проматрао је Хаји на ови осам ®ела: борацит, топас, аксинит, турмалин, мезотип, пренит, каламин, СФен. Ову еу оеобину доцније изучавали многи други Минералози , а ионајвише Розе и Рис. Саровођење електрине у минералима такође су изучавали многи Физичари и минералози, и посгавили су за то више разних метода. Видеман и Сенармон чинили су покушаје на минералима,, да еазнаду у каквом односу стоји начин епровођења електрине епрам структуре кристала. 'Ги су их иокушаји довели до правила која се у главноме подударају са правидима за спровођење топдоте у кристалима. Магнетизам неких минерала, што еадрже гвожђа и никла, био је одавно иознат, али је у овоме веку примећен и на многим минералима, који ове елементе не еадржавају. По магнетизму минерали су се подедили на атракторне жретракторне. Хаји је умео опажати .и најелабије појаве магнетизма. Делес је израдио једну штудију (1845) о подарном магнетизму минерада и стена. Он је дознао да полови магнетизма у једном кристалу не стоје ни у каквом правилном односу спрам кристалних оса; а моћ магнетизма појединих суистанција одређивао је количином ониљака, која ее за иете држати може. Фарадеј је пронашао диамагнетизам, који је у почетку на мало минерала био нримећен, а доцније је проучен на доста минерала. Фарадеј га је опажао на визмуту, амтимону, сребру, бакру, злату, а:рсенику, волФраму, стипси, калциту; Вер га је видео на циркому, арагониту, анхидриту, топазу и т. д. (СВРШИЋЕ СЕ)