Prosvetni glasnik
368
0 физичком саставу сунца
на старој плати .... 78.773 динара „ новој илати 769.300 „ Свега 848.073 „ Ако узмемо, да ће од оних наставника, који 1. Маја су 1881. године преведени на нову плату, само њих 400 добити повишиду од 250 динара после ревизије 1884. године, то ће се буџет учитељских плата за 1885 рачунску годину увећати са 90.000 динара. А кад се
још узме у обзир то , да ће се број наставника морати увећати, према закону о основним школама, то је вероватно, да ће за 1886. годину требати већ један милион динара на плате учитељске, и према периодичком увећавању плате учитељске, тај ће издатак ићи постепено све у напред. јЗог, ј^. ј!овановић..
0 ФИЗИННОМ САСТАВУ СУНЦА од јФеј-а (НАСТАВАК)
11 Сад ћу данаведеммодернаоткрића почен од Арага. Она се могу овако расноредити: 1-во физичко изучаваље пега, светлих места и опште површине фотосФерине; 2-го, ротадијоно кретање ; 3 -ће, појави споља на ФотосФери , посматрани за време тоталног помрачења. Појаве, које се виде за кратко време трајања то талног помрачења, зајиста су веома интересантне. Мерења која је предузео Ери (Ап-у) у Шпанији, приликом помрачења 18. Јула 1860. године, ио једном новом плану, и врло подесне ФотограФСке операцпје Де ла Риа, Сечија (8есМ) и Агилара (А§ш1аг), потресли су мњење оних, који су, као и ја сам, у овим појављењима гледали само субјективне појаве. И доиста помрачења могу да нам открију неке ствари које се збивају споља на ФОТОСФери, и које ми не можемо да видимо нп у којој другоЈ прилици. Али само с тим не дознајемо ништа о самој ФотосФери, која је главна цељ ове студије. Но варам се ; ти детаљи што се збивају споља на ФОтосФери доказалн су да пеге не зависе од облака. Најпре се говорило о протуберансама: то су планине; затим : то су облаци. И онда је природно да се вратимо хипотези Галилеј-евој , па да испитимо да ли нема неке везе између пега и облака. Зато су се потрудили многи астрономн, те пре сваког помрачења, посматрају оне пеге, које би се, услед ротације, примакле ивици колута сунчевог у тренутку помрачења, а после помрачења брижљиво су вребали појављење нега у случају, када ће се облаци , гледани с леве стране помрачења, морати доцније да пројектују на сунчев колут. Шта се добило од свију тих нстраживања ? Добио се сасвим негативан резултат. Успело се толико, да се констатуте, да нема никаке подударности између облака и пега. А то се могло лако предвидети, јер протуберансе, или ако хо-
ћете реците светли облаци при помрачењу, појављују се индиФерентно по свима регијонима сунчевог колута, како на полима тако и на екватору , док, напротив, пеге се појављују само у двема, врло узаним, зонама, и ннкад се не виде у поларним краЈевима. А то су, као што видите, две сасвим различне појаве. Друкчије је са иснптивањпма чињепим на пегама и наротацији: ова испитивања иду директно ка циљу, јер се она односе на саму ФОтосФеру; појаве, које та испптивања обухватају, сто пута су посматране и проучаване, те су с тога сасвим ослобођене од свакеилузије; та испитивања, дакле , дају резоновању чврсту основу, на којој се може безбршкно зидати; она нас воде другоме чему а не негацији. Прво ћу да нокажем важностоткрића Шваба (Оћ\уаће) о перијодичности пега , којих често понављање нредставља врло карактеристичне максимуме и минимуме у интервалима од 5 — 6 година. Ова је појава учпнила те Сунце увршћују у ред оних звезда које се перијоднчки мењају. Размештај нега на сунчаном колуту зависи од ове перијодичности, јер изгледа да се тај размештај знатно поремети у време минимума, и тај је поремећај Карингтон (Саггш §1опЈ у самој ствари и посматрао 1856. године. Тачно изучавање пега показало је да оне имају тенденцију да образују продуљене груне у правцу паралела, које оаису.ју. Изоловане неге показују понекад знаке кретања у округ око најцрњег дела мирнога језера; али ово лагано окретање у округ, које је пронашао Рев. Девис (КеЋг. Ба\уез), ноказује врло малу сличност са вијугањем циклона или са трубама земским. Због малог простора само ћу да номенем гомилу детаља о образовању н нестајању пега, њине нромене у снољњем изгледу које су често врло напрасне, појаву светлосних млазева, који образују као неке