Prosvetni glasnik

371

Истнна је да температура по површини Сунца ни из далека није тако иисока као унутрашња топлота опште дисоцијацаје, о којој мало час говорисмо. Из Иујљеових мерења данашњега интензитета сунчевог зрачења Томсон изводи, да је емитована топлота (коју Сунце од себе одашиље) само за 15 до 45 пута већа од температуре која се развија у казанима наших локомотива. И онда и температура на површини сунчевој не превазилази тако огромно температуру коју ми умемо да произведемо у нашим лабораторијама, и која је довољна да произведе дисоцијацију многих тела, 1 ) али којој се не нодају тако лако најчвртћа сложена тела. Сравњивање сунчеве светлостп са најјачом светлошћу коју ми можемо вештачки да произведемо, ноткрепљује овај закључак. Отуда следује, да, ако дејство молекиларних и атомских сила кохезије н аФинитета ишчезава у унутарњој маси, онда оно почиње да се јавља на површини; н у овој смеши најразличнијих гасних елемената ове силе произвешће убрзања (пресипитације) (Хершел), облаке (Вилзон) од делића који нису гасовити, а ти облаци могу да се доведу до белога уси.јања, о чему нам

толико примера дају наши светли пламенови. 1 ) На скоро, ови делићи доспеће, услед тежине, до нижих слојева, где ће затећи температуру дисоцијације, а њих ће у слојевима на површини да замене гасне масе, које се пењу навише, са којима ће најпосле то исго бити. Тако ће се, дакле, општа равнотежа покварити сачо у правцу вертикалном усдед непресгане пзмене делића у унутрашњости са делићима на спољној површини, што би било немогућио у претходећој Фази, а ношто је унутрашња маса која је на тај начин доведена у додир са спољашњом, огромна, то је увиђавно, да емисија (одашиљање) на површини, црпећи топлоту непрестано из пространог резервоара централне топлоте, образује једну веома дуготрајну и врло постојану Фазу. Еле, образовање ФотосФере, која је привидна граница Сунца, јесте просто последнца лађења, и, као полазна тачка, примењује се на све сличне звезде (а то су сунца), и тај исти Феномен мора да постоји или да је постојао за све звезде ко .је сијају својом сопственом светлошћу (сунца). (СВРШИЋЕ СЕ).

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ (по р.. јЗ.

II А С II 1' Д И 1. Нин и Семирамида. Беома длодна земља међу рекама Еушратом и Тигром примамила је много људи, те еу се у њу настанили. Али они нису могли ту сви заједно остати. У светом писму прича се, да су почели зидати једну велику варош са кулом једном до неба. Но Бог им побрка језике и варош доби име Вавилон, а то значи: збрка, забуна. Један храбар војвода освоји Вавилон и околне земље. Кад се из рата вратио кући са богатим пленом, хтео је да има пресгоницу , која би његовом јунапггву доликовала. Ва то изабра једну малу варошицу на Тигру, и натера многе хиљада заробљеника, те сазидаше тако велику варош око које се морало путовати 24 сахата. Она је тако велика била,

13 ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ рРУБЕ-у)

као што прича пророк Јона, да је у њој било 120000 саме деце, која су била тако мала, да нису умела разликовати које им је лева а које десна рука. А колики ли је онда био број одраелих? Сама та варога била је као читаво царство. Од те превелике вароши није сад ништа остало, осем један брежуљак и једно село, под именом Нинија. Доцније Нин зарати на Бактријане, освоји варога Бактру и тамо се ожени. Ево како се нрича о томе. Жена Нинова звала се Семирамида. Она је била кћи једне богиње, која је после рођења тави. Али њој су голубови доносили храну и загреосвали је својим крилима. Ова чудновата жена била је удата за једнога војводу , јер ју је он у гауми нашао. Кад је Нин освајао Бактру, Семирамида му је ноказала начин како ће је освојити. Пошто је

г ) Дејство хемијско у некој гасној смеши може се произвести на 2 начина: лађењем, ако је смеша на температури дипоиијације, и топлотом (загревањем), ако је смеша на обпчној температури.