Prosvetni glasnik

'

КАРАКТЕГНЕ СЛиКЕ

Сидон лако, али је Тир држао у опсади тршаеет година, јер се становници не дадоше лако покорити. И кад га је најпосле освојио, нашао је празну варош, јер су становници иокупили сву своју имовину и побегли на једно оближње острво. Овде се подиже одмах нов Тир, онако исто богат и леп КаО и стари, и он постаде светска трговачка варош, Тако је остало до 333 год., док није Александар Ввлики, краљ македонски, ударио на Финикију. Тирци послаше Александру новаца и хране и отказаше му улазак у варош. То расрди гордога краља и он намисли силом у варош ући. Варош је дежала за 15 минута од обале и била је ограђена јаким зидом. Александар заповеди да се у мору подиже насип од две стопе ширине, а за то употреби развалине старога Тира. Оа чуђењем и ужасом гледаху Тирци како се насип примиче све ближе њиховој вароши. Готово беше довршен, кад једна силна бура поквари велики део тога насипа. Александар се од тога не застрапш. Са удвојеним напрезањем започет је рад на ново. Једна Флота бранила је маћедонеке раднике од нападаја Финичана. Нарочито су гњурачи тајно кроз воду пловили и раднике нападали. Насип је већ био до острва направљен. Оад започе нрава опеада вароши и Македонци су тако нападали, да су на скоро зид порушили. По том Александрови војници навалише у варош, али су се 'Гирци бранили тако вешто и тако храбро, да су они морали узмаћи. Она места на зиду што су била порушена, Тирци брзо поправише, и кад се на ново започе бој, они еу на непријатеље сипали усијан песак. Александар већ намераваше да се врати натраг. Али он покуша још последњи пут да нападне и заповеди да Флота опколи варош и да напада са свију страна. Но може бити да и сад варош не би освојио, да му не номоже једна луда сујеверица Т-ираца. Они су миелили да је њихов бог напустио Тир и клонуше духом. Тако Александар продре у варош коју је седам месеци освајао. Он је био тако љут, што еу ее бранили, да је њих две хиљаде разапео на крст, а 30 000 продао у роиство. После тога Тир је на ново озидан , али сва трговина нређе у нову варош Александрију, коју је Александар нодигао на западном угаћу Нила.

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ 375

1У ИНДИЈАНЦ И 1. Земља и влада Међу НајсТарИје нароДе ДОлаЗе ИндијаНЦИ: Њихова је ЗегШ Шдија, Која Мш на југу А&ф« Оа севера Индије дижу се највише нланине на свету, које се зову: Хималајске горе. На југу је Индијско море, на западу Персијски залив, а на истоку бенгалеки залив. Просецају је веома леие реке као: Инд, Ганг и др. Нема скоро ни једне земље на евету, која се у сваком изобиљу може равнати са Индијом. Време је свакад, и лети и зими, и у нролеће и у јесен блаГО. То се каЖе, Да је КЛиМа врло блага. Само што клима није евуда једнака. Негде је врло топла, негде блага, а негде опет бива но некадоштрија. Земља је веома богата и веома илодна. Нема ни једне земље у којој рађају тако различни плодови, као у Индији. По целоме свету разноси се из Индије пнринач, памук, лан, чивит, шаоран, шећерна трска и т. д. Са животињама је такође веома богата, Овако блага клима и плодовитост земље чини те су етановници доста лењи и мирни. Радо с® ПоКоравају својИм господарима, а и онима, који их нападну. У питомим пределима, где је клима блага, људи су увек лењи, троми и нерадни, па тако је било и у Индији. Индија се делила на випм држава. Овака је имала свога ноглавара, који се називао раџа (краљ, цар). Раџе су управљале својим народом но својој вољи. Плодовитост и богатство земље, у којој има доета руда, као злата, сребра и драгог камења, намамљивала је друге владаре да нападају на Индију. Знаменита је војна краљице асирске Семирамиде. Она је напала на Индију са големом војском. Али Индијанци је потуку помоћу слонова. Овај рат нознат је већ из приче о краљици Оемирамиди. Знатније је ратовање Александра Великог, македонеког краља. Он се кренуо еа својом војском у Индију. Многе индијске поглавице покорише му се. Али кад је ирешао реку Хишазис, дочека га еа војеком краљ Пор. Једне ноћи, кад је севало, пуцало и падала киша, Александар прегази реку и растера војску краља Пора, и њега еамог зароби. Но пошто се уверио, да не може држати у покорности Индијанце, он нусти Пора, и поврати му сву његову краљевину. 'Гу је Александар подигао еноменике за знак докле је долазио, па ее после вратио натраг.