Prosvetni glasnik

ЗАНИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

што је пре речено. Ту има и нешто, што се слободно може назвати претерана непажња у раду. Код говора о звучности позива се на једно место из граматике Ст. Новаковића I. ст. 41. (прво издање). Међу тим то је место баш нетачно, и у другом издању (в. стр. 52.) поправљено је. Г. лисац наводи прво издање, и ако је друго било готово много ире. него што је он поднео своју руску граматику. У §. 17. објашњава, да је младенческГи од м л а д е н ц-ј е с к 1 и. Али ни то није тако у ствари. У §. 28. вели, да је за средњи род знак мк н. пр. и м л. Онда би се могло рећи , да је за средњи род „знак" и т л н. пр. д & т л. Место „неке именице... које означују део од какве материје" у §. 32. доста је било рећи: вештаствене имепице. — „Руску" реч б у т и л к а преводи „српском" речју флаша: то је зар за то, да буде право и од наше стране. У §. 40. о придевима к о ж а н м и, с е р е б р лнни и т. д. вели, да су за казивање материјала. Шта ли то значи ? „Но кад други падеж... его... има значај присвојне заменице, онда се не умеће н" има §. 56. Није сгвар у том, него се н не умеће после предлога онда, кад падеж те заменице није дошао по утицају предлога, за то се каже „л бнхт. у его брата.« (Ту се случајно слаже, али его у другом падежу стоји због значења нрипадања, а не због предлога.) После овога има још један пример : „а видћлг еатетку." Што ће овај пример, кад се говори о заменици с предлогом ? Одмах ђосле набрајања погрешака ја изјављујем, да су добре стране руске граматике г. Илића много претежније од лоших, и ја верујем, да ће он с готовошћу допунити и поправити по века места, ако Главни Просветни Савет усво.ји моје наномене и ако потражи од њега, да у неколпко преради и допуни „Рускуграматику." Тада би било прилике одредити и хонорар делу, а ја сад о том не могу ништа рећи. 5. Априла 1883. год. у Београду. ЈК. Ј1оповит, ПРОФ. БЕОГР. ГИМН. })

За тим је иротосинђел Никанор прочитао овај свој реферат о истом делу: „Главном Просветном Савету По одлуци Главног Просветног Савета од 13. овог месеца, прегледао сам рукопис г. Јеврема Илића, проФесора богословије: „Руска граматика за српске школе у Крал.евини Србији — наука о гласовима и речима а — и част ми је по свршеном прегледу саопштити

Главном Просветном Савету своје мишљење о поменутом делу. Г. писац је, као што се из наслова његова рукописа внди , израдио само један део граматике — о гласовима и речима , — и према томе сматрао сам за дужност, да ради потпуног и правилног појма о плану израде поменуте граматике упитам г. писца: мисли ли он израдити и други део граматике, или сматра послати рукопис као довољан за предавање рускога језика. Он ми је на то одговорио писмом оваког садржаја: „Госиодине, „На писмо ваше од 23. ов. мес. односно рукоппса мог: „Руска граматика — наука о гласовима и речима" — који је сада нред Главним Просветним Саветом на прегледу, част ми је одговорити вам следеће: Поменути рукопис мој , као први део граматике руске, износи само једну четвртину целокупнога посла. Поред тога првог дела , разуме се, потребан је и други део: „Наука о реченицама," а уз први и други део граматике потребне су читанке са одабраннм материјалом и речником за вежбање у преводу и утврђивање онога, што се дозна из граматичких правила. План тај признат је у садање доба као најудеснији за ппсање књига те врсте, и по њему је већ израђена латинска граматика за ученике нашпх гимназија. Ја имам спремљен други део граматике руске, а имам и прикупљен материјал за читанке, само је још нужно да опет прегледам и препишем што шта и да израдим речнике за обе читанке. Но како то није мали посао и како тај посао важи искључиво само за школу, то сам послао само први део граматике на преглед, да покушам, оће ли бити нужно, да продужим даље започети посао у том правцу , или ћу бкти принуђен да зажалим и за оним временом, које сам већ утрошио на то. „Држим да сам вам овим одговорио и на друго ваше питање: за што ни сам унео више примера у граматику. Моја је цељ била , да ученици имају у руској граматици лак преглед онога, што је најнужније, и ласкам себи да сам то постпгао тиме, што сам свуколику науку о гласовима и речима свео на 5—6 штампаних табака, уневши шта више и опо, што ће ученицима служити као помоћ само ирема потреби и што се неће механично учити на памет (грађење речи и ситнице код мењања гласова). Уз предавање граматике ићи ће читанка, па ће на тај начин бити довољно примера за вежбање Захваљујући вам итд Јев. Илић". После овога објашњења , узимам слободу учтиво изјавити Главном Просиетном Савету ; , да је по мом