Prosvetni glasnik

406-

и н>е1 'ОВА иримева

раздвоји по кристалограФеким и хемиским особинама, али му тај покушај није испао за руком. Прва његова класификација обухвата ових седам класа : I хидролити, II халоиди, III силисиде, IV метални оксиди, V метали, VI сулфуриде и VII антрациде. Доцнија његова класиФикација изложена је у Минералогији г. Панчића. И геолошко—хемиски принции био је оенова за увршћење минерала. Тако је Роси иоделио све минерале на ових шест класа: 1) егзогени : вода, гасови итд.; 2) ендогени : образовани нод упливом централне топлоте; 3) хиаогени : из воде иостали ; 4) аеригени: зеолити, хидросиликати, који су постали распадањем силиката или као о) еаигени: једињења разних киселина са базама распаднутих силиката; 6) метагени: регенерација старих стена. Минерогенетичка класиФикација минерала немогућна је већ и с тога што један минерал може постати на више разних начина. Чисту кристалографску класиФикацију израдио је Франкенхајм. Еод њега толико има разних класа колико има разних система. Редови се праве према томе да ли минерали кристалишу у холоедарским или хемиедарским облицима. — Г. ЈРозе је израдио кристало-хемиску класиФикацију. Ове је минерале поделио прво на онолико класа колико има кристалних сиетема, па је после у сваком систему издвајао родове по хемиском сроству н. пр. на основу изоморфизма. На изоморфизму т. ј. на сроству како хемиском тако и кристалогра®ском оеновао је своју класиФикацију американац Дана. Интересантна је врло еклектична или вернеријанска класиФикација, коју је израдио Лемери — -<!

Еклектичком је за то назвао што се служи готово свима карактерима за одвајање класа, Фамилија и родова. Асмери сматра Минералогију као део Јестаетвенице; главна му је метода иепитивања ироматрање а главни инетрументи чула. Минерале дели на класе: соли и халоида, камења, минерализатора и метала. Родови соли образују се по киселинама тако да су сва изомбрфна тела груиирана. Еод метала су Феле груниране но електро-позитивном састојцима. У класи камења минерали су тако групирани, да су сви сродни распоређени по природним Фамилијама шелдспата, зеолита, амФибола итд. Ни једна од ових класиФикација није ошпте примљена, нити задовољава услове научне и природне класиФикације. Вахтеви еу такве класиФикације да се о-снива на свима општим оеобинама минерала. Ваља изнаћи природни еистем, који би био најтачнији и најпотпунији израз евију односа међ минералима. Проблем тај још није решен. У ирошлости еу се минералошке школе разликовале по томе, каквим је карактерима која школа давала иревагу и на каквим је основима класифицирала минерале. Те су се школе узајмно иедључивале и у минералогији су владали различни правци. Данас је ова наука постала еклектичка. Од сваке старије школе позајмила је по нешто и обратила је пажњу на све корисне методе иепитивања чиме их је умножила и јако усавршила. Оа хемијом и физиком уредила је одношаје, тако да је задржада своју самоеталност а обраћа се за иомоћ и другим наукама, као математици и геологији, под чијом контролом решава данас успешно најзаплетенија питања из царства мртвих створова.

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ И ЊЕГОВА ПРИМЕНА* 1 ОРИГИНАЛАН ПРЕГЛЕД ЕЛЕКТРИЧНЕ ИЗЛОЖБЕ , ДРЖАНЕ У ПАРИЗУ 1881. ГОДИНЕ од У>. ЈА. ј^ТАНОЈЕВИЋА

Један од најбољих иачина за унапређеае и развиће индустрије и науке јесу без сумње велике светске

*) Овај смо чланак добили има вигае од 0 мосецп, али због ггречег матерпјпла нпје могао дпћп раније на рсд Ур.

изложбе, које се приређују готово сваке године у разиим варошима Евроие, Америке, иа и Аустралије. Њихова главна задаћа у томе је, да изнесу пред нублику све оно што се у носледњим годииама пронашло иово, све ноправке и усавршења старијих открића, те