Prosvetni glasnik

408

ЕЛЕКТГИЦИТКТ И ВЕГОВА ЦГИМВНЛ

онда још неусаиЈ^шени телеграФ, јер је телеграм од 20 речи коштао нешто мање од 24 динара. И громовођа заузео је места у изложбн, а такође и електричан сахат, ма да тек у детињству свом. Некодико електромагнетских мотора и први нокушаји галвано нластнке били су готово цео излог и:з електрицнтета. I \Уе81ггоге1апЛ је на тој изложби показао како се на електричним машинама могу употребити осамницн од гутанерхе у место од стаклета, и за то је био награђен медаљом. На првој париској нзложби већ се другојаче гледало на електрицптет, јер је његовим справама дат мало шири простор; осмо и девето одељење треће групе, одређено је за електрицитет и ту су се могли наћи сви доондашњи апаратн електрични. На тој изложби изпет је телеграФски анарат толико усаиршен, да се по једној жици могле депеше и слати ц примати. Са тим је питање о прамени телеграФа доведено до решења, и од тог доба видимо како се из године у годину све в^ћма шири телеграФСка мре .ка тако, да данас нема мало већег места, које не би могло да се нослужи тнм врло важним нроналаском на нољу електрицитета. Но лако је било везати телеграФСким сироводним жицама поједина месга на суву, па ма како она бил, удаљена једна од других ; питало се сад како би се могле саставити земље морем растављене на пр. Америка н Еврона, Еврона и Афрпка и т. д. 0 томе се такође говорило на тој париској изложби н није ирошло много, а већ се извршише трансатланске везе помоћу спроводника што се зову кабели. У колико је доцније електрицитет напредовао, у толико је он све већег места заузнмао у потоњим светским нзложбама, тако да најзад он сачињава читав одељак који се грана на више пододељака. Тако што видимо на бечкој нзложби 1873 године, а још више на нариској 1878. Овде су били изложени апарати који су представљали историјски развој електрицитета, за овим анарати нотребни за школе, на онда све врсте телеграФа, нрви покушаји телефона и т. д. Најзад се електрицитет развио толико , да се могла приредити светска изложба од самих његових сирава, што је учињена ове године. Но не треба мислити да јето ирва изложба електрична; неколико година раније прнређиване су електричне изложбе алн ограниченије. Не задржавајући се код ранијих изложаба, које су од мањег значаја, сноменућемо, да је нрва светска електрична изложба била у Паризу 1877 године од 14. Јула до 15. Новембра. по иовом календару, и то у истој згради у којој и овогодишња, т. ј. у индустрцјској палати. У цравилима те нзложбе стоји:„Са рве изложбе биће искључени сви они нредмети, сви

анарати и машине, који немају неносредан однос са електрицитетом, са његовом производњом, дејством и применом и пе бн снадале ма у коју од ниже изложених група". (чл 1). За овим долази цео расноред изложеиих предмета у овнх осамнаесг груна: I Историја електрицитета. (приа открића — првобитни апарати — ориђиналпи инструменти нризнатнјих проналазача). II Статички и динамички електрицитет. III Ааарати за ироизводњу електрицитета. IV Електромагнетизам (електро магнетн — конструкција, примена, Фабрикација магнето-електричних машипа — и т. д.). V Телеграф (жице — звона — домаћи телеграф). VI Електрични сатови. VII Електричне сараве код железшца. VIII Електромотори (електромоторске машине). IX Електрична светлост (разне њене нримене). X Електрохемија .хемијски рад едектриц. — електрометадургнја, — едектросинтеза и анализа н т. д.) XI Галваноаластика (злаћење, сребрење, бакарисање н т. д.) XII Електротииија (нримена едектрнцитета у штампарпји). I XIII Електротерааија (нримена електр. у ме/ днцини). XIV Метеоролошки електрицитет (електриц. атмосФерски, — громовођа, — бусола.) XV Електрицитет у војсци (телеграФ, — артилерија). XVI Електрицитет у марини (сигнали, — торнеди и т. д.) XVII Разне иримене. XVIII Библиографија. Кад се упореди распоред те нзложбе са расноредом овогодишње, видеће се, да има предмета који нису биди заступљенн 1877 год. н који су пронађени за носледње три године, и не узев у обзир много потнупији излог и у тим истим групама. Друга изложба електрична била је опет у Паризу 1879. године, но у мањем обиму од оне прве. Исте године држан је „Мее1ш§' о! Ље а880с1а (;1оп ВгИашдие" у ШеФилду и између осталога ту је Крукиз држао предавања и експерименте о својој материји што зрача. Ту су још бнди изложенн разни Крукиз01!и анарати за прнмену едектричне светлости (у снектралној анализи, Фотографији и т. д.); за тим првц модеди телеФОна Беловог, микроФона Јузовог, Едисонов електрохемпјскителеграФ, телеграФ аутограФ од Куаера ,(Соорег) и неке системе едектричних машина. Године 1880. од 15. Јуна до 15. Октобра била је белгнјска народна изложба у којој је застунљен н