Prosvetni glasnik

0 физичком с

пуно СФерична, оиет ће бити појмљиво да ће јача локалпа навала сгрује моћп да пређе ову границу и да изнесе светле облаке мало више, изнад те граниде. Отуда су оне неравности, које ј'е навео Ј. Хершел у својој примедби на опит Арагов, п које су ограннчене, као и саме пеге, на извесне регијоне. И само услед тога, што се светла места уздижу изнад опште средине, мора и њино кретаае изостајати иза кретања зона ФОтосФериних које тим светлим местима одговарају; а отуда и тенденција светлих места да заузму положај иза пега, т. ј. лево од њих, затим да се ставе косо спрам ових пега, кад јачина локалне струје буде престала и оставпла саме пеге да ишчезну услед нагле поплаве бело -усијаних облака. Остају нам још интересантне, али врло сићушне поједипостп, нијансе језгра код пега, истачканост опште површине ит.д. коју не могу да унесем у овај првп свој састав. Ограничпмо се на опште црте, које ћу ја, на завршетку, скупити теоретично. Ван космогоничких епока (епока постанка васељене) којпма ми немамо да се занимамо, имају да се посматрају три Фазе у разхлађивању Флундне масе изоловане у простору, снабдевене ротационим кретањем, и доведене до температуре, којаједалеко изнад температуре, на којој још могу да владају Физичке и хемијске спле асоцијације молекила и атома. 1-ва Фаза нотпуне дисоцијације у којој топлота опада од центра ка периФерији. Ово је стање зависно од особите равнотеже; емисијона је моћ врло слаба: светлост се налази само на површини, јер светлост слојева у дубинимогу сасвим да апсорбују слојеви на површини. Спектар се по свој прилици своди на многе светле црте раздвојене широким тамним интервалима. 2-го разхлађивање спољашњих слојева када је могућно дејство извесних аФинитета молекиларних. Образовање ФотосФере, као у некој лабораторпји на повр шини, која одређује привидне контуре масе. Огромна је мисијона моћ топлоте и светлости. Емитована светлост долази из грдне дубине у ФотосФери. 1 ) Спектар претходне Фазе је изврнут према спектру ове Фазе. Светлост се пе поларише нриметно нп нод којим излазним улогом. Грдно придолажење топлоте што излази из фотоСФере обдржава се о трошку целе масе, услед дејства струја што иду оздо на-више и озго на-ниже, које струје између слојева у дубини и периФерије, а које не могу да постоје у нретходној Фази. Ова друга Фаза траје дакле врло дуго и представља у својим појавама велику сталност. Ако се ФотосФера разасне местимнце, онда се емитована светлост и топлота редукују на том месту у Осетило се да, је ова дубина готово иста и на крајевима и на дентру.

аставу сунца 415

сразмери која постоји између емпсијоних моћн фотоСФере и емисијоне моћи опште гасне средине. Ротацијоно кретање не врши се са свим без прекида као у претходној Фази, где се Флуидна маса мало удаљује од услова равнотеже: површина изостаје укретањуцеле масе; услед супротних сила које кваре ову равнотежу појаве што се збивају на површини могу да постану испрекидане. 3-ћа Фаза, када, услед све већег разхлађивања, вертикалне струје ночињу да слабе, када цела маса због сукцесивног збијања, има средњу довољну густину ') и ФотосФера, постав врло густа, примиче се на површини све већма течном или пачастом, па најпосле и чврстом стању. Ту је комуникација са централном масом прекинута; разхлађивање ове масе бива сад услед саме спроводљивости једне течности, која се више или мање нримиче пиктијастом стању; разхлађивање течне или чврсте коре нагло напредује на површпнп; ротација која је била убрзана сад постаје правилна; промена пега п светлих места ишчезли су и облик је онакав какав одговара Флуидној маси која је у равнотежи и ко.ја је изложена дејству унутрашљпх сила. Интензитет зрачења пагло опада, светлост као емитована веома је поларисана ; претходни спектар не мења се битно по изгледу, али он представља само тамне пруге, које бивају услед атмосФерског слоја, који се од сад разликује од истог тела звезде : спектар крајева знатно се разликује од централног спектра и по броју и по тамноћи пруга. Затим долазе Феномени деФинитивног гашења. Одатле наступа геолошка Фаза. Овај би таблб био први нацрт, без сумње још врло груб нацрт, рацијоналног одговора на питање којеје Карингтон смело поставио: Шта је Сунце? или на ово друго општије питање: Шта уе звезда? Забавимо се један часак у почетку треће Фазе, т. ј. у нериоди течног стања. Ова ,]е периода чисто преланна; она не може никако дуго трајати, док међутим друга Фаза, за време које готово сва маса емитује светлост и топлоту посредством Фотосфере, може да траје милијонима година, акојемаса огромно велика, као што је маса нашег Сунца. Изгледа дакле физички немогућно да су звезде које сијају својом сопственом светлошћу, па макар оне ностале у истом тренутку, данас достигле све у један мах до ове сасвим особите перијоде течног стања, којајетако близу деФИнитивном гашењу. Но хвала Богу, целој васељени не лредстоји тако блиски крај. ПРЕВЕО ј^ВЕТОЗАР Ј^ЕДЕЉКОВИЋ ТЕХНИЧАР ТН ГОДИНЕ Коју Сунце ни нз далека нема.