Prosvetni glasnik

494

ЕЛЕКТГИЦИТКТ И

Н ј ЕГОБА нгимкиа

Има шше врсга електричних риба, ио све су из рода ториедо, (1огр. озси1а1:а, пођШапа, шагшоГа1а) ц рода шогшугив, гимноте и малаптерида којих има у Нилу и Сенегалу. Електрични органи у тих риба сложени су ин врло много ситних делова и заузимљу скоро трсћину телшне тела ( ј .6). Јеракојена нример 4огрес1о овси1аћг тежак 655 грама, онда електрични орган тежи 170 гр.; за другу која је тешка 62 грама, електрични оргап тежи 17 гр. и т. д Електричии орган пружа се од главе па до трбуха; само га у репу нема. Сам пак апарат састављен је из више стотина до нреко хиљаде (500 до 1200) ћошкастих и округластих стубића који су омотани једном жилавом опнидом. Матсрија тих стубића је врло мекана и готово течна а изгледа као да је то балава маса, затворена у призматичне шупље кутијце. Према површини тела су мање. Међу тим тн су органи обилато испреплетани нервима; ни један орган у телу тих риба не добија толико много а и тако дебелих нерава као електричпи апарат. Што се тиче унутрашњег састава самог анарата. он је подједнако састављен код свију врста електрнчннх риба; све су то ћошкасти или округласти стубићи, подељени опет у ћелије другим нреградама. Код гимноте нружени су дуж целога тела н по тежини заузимљу скоро две трећане целога тела: код малаптерида или сомова, тај је апарат мањи, но онет се пружа дуж целога тела; код електрнчне раје анарат изгледа вретенасг, издужен и положен у репу с обе стране кичменице. Хемијски састав тих електричних органа слабо је иснитан, премда неки хоће да тврде, без довољних доказа, да су то мишићна ткања. Једни су испитивачи нашли да ти органи реагишу на лакмусову хартију кнсело (Макс Шулце) , други неутрално (А. Моро), а неки опет алкалски (Ф. Бол). Да се укратко упознамо како електрнчпе рибе располажу својим електјшцнтетом. Торпедо је морска риба и обично .је на дну воде, сакривена у иеску и непомична. Ако нека друга риба поред ње нрође, ториедо јој саопшти свој електрицитет. тиме је наралише, умртви и одмах прождере. Прва цељ на коју употребљује своју електричну моћ, јесте пљачка, храњење. Торнедо нак је тако прождрљив, да је врло често прождерана риба исто толика као и сам торнедо. Гимноте или електричне јегуље могу да саопште врло велике количине електрицитета. Индијанцн чест(/ натерају у воду, где има гимнота, коње и камиле; електрнчне јегуље одма их нападну својим електрицитетом и често са таком јачипом да коњи н камиле угину. У колико више нута саопштавају свој електрицитет другима, у толико га слабије одвајају и најцосле клону, нису внше опасне и могу се хватати и

руком. Но кад се одморе, онда могу онет убијати својим електрицитетом и мање и иеће животиње. Кад су гимноте одморне, онда су онасне и за човека н онда нх је немогуће хватати. С тога их пре тога ма чнме надражују да испразпе свој електрнцитет, на кад тако иостану безопасне, онда се хватају н руком. Обично бацају у воду ситпо камеп.е и гимноте преплашене, саопштавају свој електрицитет околним животињама услед чега велика количина других рнба и жаба изађе на новршину Јмртвљена. Кад су тако гимноте изнурене, онда се хватају руком, али пошто се пре тога павуче рукавица од каучука која не иреноси електрицитет у руку. Једном нриродњаку (Саксу) десило се да му је гимнота измнгољила се из руку и нала међу ноге и иустила тако јак електрицитет да је из гласа викнуо од бола. Кад се Јегуље хватаЈу удицом, онда онај што држи удицу осећа јаке нотресе но телу кад ухвати јегуљуШто се тиче начина, како оне саонштавају свој електрицитет, Фаради вели да се јегуља нревије и дотичну ствар дотакне нредњим и задњим делом тела. Кад је јегуља непадражена. дакле кад није гладна нити нападнута и преплашена, онда не одваја електрицитет, јер се онда може дотаћн руком, а да се не осети потрес. Из тога излази као дајегуља саопштава свој елекгрицитет онда кад хоће, дакле да то зависи као н кретање извесних мишића од воље животиње. Фаради је опазио код гимнота овупојаву. Кад се гимнота дотакне каким телом, које не преноси елек■грицптет, као на пример једним стакленим штаном, опда она у први мах саопштп свој електрицитет, но одма после престане, као да зна да то тело, којим је дотакнута, не проводи електрицитет. По свој прилици, те животиње саопштавајући свој електрицитет знају какав су еФекат произвеле у дотичном телу. Електричап апарат у јегуље а и код других риба обрастаоје слојем мишића н кад се ти мишнћи згрче и опруже, онда се електрицитет празнн; па како грчење и онружање мишића зовиси од воље ?кивотиње, то и иражњење бива но пекој вољи. Код гимноте нражњење бива, као што смо рекли, кад се саставн предњи н задњи део тела, а код торпеда је једна врста електрицитета на леђима а друга на трбуху. Међу тим средиште електричне радње код електричних риба је у мозгу. Јер се могу сви околни делови око електричног апарата исећи па и он сам до половине, може се скипути кожа, мишнћи, па опет може ностати електрицитет. Но ни у целом моЗгу није средиште електричне радње. Њихов мозак, као и сваки други, подељен је на четири режња (1о1)еб) и нрва три режња м ;гу се исећн а радња електрична неће престати; но ако се овај четвртн новреди, онда више