Prosvetni glasnik

476

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

иисац дела „Српска земља" ставио Орбе у Оерееком крају и оео Месте реке као и ирема Оолуну у област неутралие зоне, или их просто назвао Макекедонцима , ја му не бих толике замерке чинио. Овако уступити читав један крај српски Бугарима, чија је пропаганда у потоње време на све стране развила већу но икада до сада делателност, и то само за то, што је српски језик у том крају доста ирогрушан, ма да су становници задржали све особине и све старе обичаје и традиције српског народа па и у језику су далеко приближнији нама но Бугарима — то не моту никако одобрити. Ево у потоње време, г. Ј. Велимировић, ђенерал-штабни мајор и војени аташе у Цариграду, путовао је нрошле године од Дариграда преко Оолуна до Окопља. У „Ратнику" за прошлу годину стр. 361. налазимо на једном месту где он говори о Оолуну, између осталог и ово: Словени солунски говоре српским јесиком т. ј. оним којим и сви Маћедонци од реке Месте иа до иза црног Дрима западно и до реке Бистрице јужно. То је језик у кога су речи срнске и само се рећи може да му је етимологија друга. Оваким се језиком говори — наставља писац — не само по наведеној просторији у Маћедонији, него и даље ка Балкану у бившем Софијском санџаку. Ово је тек мимогред наведено. Али још ме више доводи у дивљење писац, што видим у књизи његовој и на карти, где он не признаје у српске крајеве ни Брезник, ни Радомир, ни Еистендил, месга српска, у којима је језик српски сачуван као и у врањском округу, а ти крајеви и на Берлинском конгресу изјављивали су жељу да буду са Орбијом. Пре три године, нокојни Даничић са Матковићем кренуше се из Загреба, поред осталог и за то, да се увере лично, у колико стоји оно тврђење познатих Бугарошила и неких од наше браће Руса, да у том крају не живе Орби већ Бугари. Обадва путника пропутовали су, осим Кистендила, цео соФијеки крај до Оамокова, и донели су собом уверење, да у том крају не живе Бугари већ Орби. ТГисац, поред свега тога, напушта цео тај крај добровољно Бугарима. При обележавању граница еловенском живљу на овом полуоетрву, ваља на лрвом месту схватити

добро разлике у језику; ваља исто тако знати разлике дијалеката као и разлике самих разлика; за тим обичаје, предања и т. д. Јер незнање, неразликовање и непознанање свега овог, дало је у једно места и познатим заблудама односно народности Оловена на Балканском тропољу, а нама самима било од пггете и на Берлинском конгресу. Еад се у једној студији оваке врсте, као што је ова о којој говорим, хоће са неким одређеним планом и и.звесном научном тенденцијом да опише свестрано српски народ, да наслика у једно земљиште на коме станује, које он сматра за своју отаџбину, и да се представе уз то и прилике, које су од вајкада утицале и утичу на његов свестрани развитак, — онда таква једна студија треба да је у једно израђена онако, како ће одговорити и свима научним захтевима. Друго је питање, да ли би т. ј. у случају какве нееугласице, каквог неспоразума међу нама и Бугарима, за љубав каквог политичног успеха, који је од пресудне важности по судбину ерпеког и бугарског народа, ваљало да буде неко спорно место камен спотицања, ако смо ради да избегнемо немиле сцене из прошлости, које су худиле и нама и њима, и најзад и упропастиле нас. То је, као што рекох питање свог рода, и ја нећу да се упуштам овде да о томе говорим. Но писац, да би ваљда накнадио оно, што је напустио на једном месту, прибегава даље другој крајњости, и покушава да асимилује Хрвате. На стр. 101. писац говорећи о Хрватекој и Славонији вели: у обема краљевинама има 1,900.000 ст. То су без мало (96°| 0 ) еве сами Срби, који се по негде и Хрватима зову. Ја држим, да се на овај начин не да цељ ностићи, коју замишља писац, нити се може доћи до каквог зближења а још мање спојења са Хрватима, чије верозаконске прилике и др., поред историје, тако осетно за далас цепају нас. Али да пређем даље, јер држим да су ове ствари свима познате, и да би било излишно вигае о њима и говорити. Празнина се осећа у овој књизи, поред осталих, и та, што писац говорећи о Орбима преко Оаве и Дунава, не налази за потребно да оиигае у једно и стање њихово, нарочито у Банату и Горњој Угар-