Prosvetni glasnik

480

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВВТА

САСТАНАК СГ.ХХП' 8. Јуна 1883. год. у Бсограду Били су: председник Д. Нешић; потпредседник: Ј. Недић; редопЈш чланови: Ст. Д. Поповић, Љ. Клерић, арх. II. Дучић, др В. 1>акић; ванредни чланови: Љ. Ковачевић, Ј. Ворђевић, протосннђел Никанор, Драг. Плајел и П. НикетиК. Привремени пословођ др. Ник. Ј Потровић. I Прочитан је и потписан записник 172. састанка. II Ст. Д. ПоиовиК реФерује, у име наставног одбора, да је одбор размотрио сиисак књига за саремлње арофссорских кандидата из богословских наука, па је нашао да су књиге у списку забележене иотребне. Главни Просветни Савет одлучио је: да се усвоЈИ предложени списак књига. III Ст. Д. ПоиовиЛ реФерује, у име наставног одбора, да је одбор прегледао сведочанства Павла СофриКа ц нашао да је г. Софрић положио испит зрел<-сти у Пешти, слушао 6 семестара па пештанском универзитету философски Факултет и положио ироФесорски испит за земљопис и геограФиј ,Д.;Лрема томе одбор налази да се г. СоФрић може примити за предавача у средњим школама, али ако хоће суплентуру или проФесуру, мора полагати проФесорски испит овде у Београду Усваја се. IV Ст. Д. ПоиовиК нрочитао је реферат Ш. Арена и А. Николи&а о Француској синтакси пок. М. М. Остоје, бив. проФесора крагујевачке гимназије. *) Пошто су оба реФерата у томе сложна, да је мана делу та што изгледа дајевише рађено за Француске но српске ученике, то је Главни Просветни Савет одлучио: Да се „ Француска синтакса " М. М. Остоје не може штампати о државном трошку за школску иотребу. Да пе би пак ученици средњих школа остали још дуго без књпге за изучавање Француског језика, да се замоли г. министар просвете те да распише што ире конкурс за Француску граматику. ГеФерентима Ш. Арену и А. Николићу одређено је по 30 дин. хонорара. V Др. В. БакиЛ прочитао је овај свој извсштај о „Венцу ирича за децу од М. Гашковића, учитеља. „Главном Просветном Савету Прочитао сам „Венац Прича" од Мил. А. Рашковића, и часг ми је о том лоднети ово -извешће:

*) По одлуцн Главног Просветног Савета ови се реФерати неће дггампати. Ур.

У том „Венцу" има свега шест чланака, и тог 3 нриче, 1 разговор, односно оиис, 1 песма и неколико изрека. Приче су : 1) деца у шуми, 2) чича Жилош, I и 3) деда и унук. Прва прича има добру тенденцију ; она хоће да иоучи ученике, како свака ствар и свава животиња има неки задатак и врши неки посао у ирироди, па према томе и ученици и ученице треба да иду уредно у школу и да ту раде са,весно своје послове. Али то није природно изведено тако, да би та нрича могла одиста нослужити као иоука. Уз то, нрича нема природног завршетка, него се нагло свршава, без довољне анализе и примене на школски живот ученика и ученица, којима је то намењено. У другој причи хоће писац да препоручи ученицима хигијенска правила у животу, па да доживе велику старост. Но то је више сувоиаран опис и разлагање, које ученици не би радо читали. — После тога прича се нешто о мирноћи савести, и то има више интереса. Трећа прича, која говори о том, како су син и снаха рђаво поступали према своме оцу и како их је после њихов син, односно унук, опаметио, нравећи за њих карлицу, из које би они јели у својој старости, — није нова и налази се већ у другим књигама. Разговор „малог Мите" са својим оцем о снсгу сувише је „висок" за малог Миту. Писац као да је и сам то осетио, па зато није до краја ни протумачио, како постаје снег. У оваком облику, не знам, ко би се могао користити овим чланком. У осталом зна се, да се природа не упознаје читањем из књига, него проматрањем самих појава. Песма „ђпче" садржава неке усиљене стихове без икакве вредности, и по облику и по садржини. Напослетку „зрнца" нису тако сварљива, да би их могао дочији желудац поднети. То увиђа и сам писац, кад каже: „но драга дечице, за значај (ваљда — значење) ових зрнаца упитајте своје сгарије." Ту има н. пр. и оваких изрека: „Нека књига дух убија, а нека га оживљује". „Кајање је зора врлине". „Време је највеће имање; с тога је губитак времена највећи губитак". „Задовољсгво је цвеће, које је посејано у трњаку живота". —