Prosvetni glasnik

ДА ЛИ И НА ДРУГИМ ПЛА11ЕТАМА ИМА СВЕТА

543

као трговачке и саобраћајне везе удаљеним пределима па њима. Према свему овоме и ирема ономе што из овога следује, ми закључујемо да и на тим илаиетама имаде развијених нација које се усавршавају и иду у напредак. *) Говорећи о атмосФери и течностима код планета нисмо казали да су атмосФере планета исто то што и наш ваздух, а течности на њима исто то што и наше воде. Па и не смемо узети да су атмосФере и течности нланета једнаке но саставу с ваздухом и водом наше Земље, јер су са свим друкчије прилике и услови били кад су се образовали гасови и течности на планетама а друкчијп кад су течности и гасовп постали на нашој Земљи. Многи, који су расправљали ово нитање, били су мњеља да свака атмосФерска средина има састав 0-208 кисеоника + 0-792 азота, и да свака течносг аналога нашим водама има исти састав као и наше воде: кисеоник и водоник. То их је, наравно, морало навести на врло погрешне закључке и резултате. Ми на нашој Земљи разликујемо три различна стања тела, према количина топлоте која се око њпх находи. То нас наводи да мислимо да су и на осталил иланетама исти услови и прилике. Но кад се дубље промисли, увидеће се да је друкчије, т.ј. дознаћемо да је састав тела друкчији код сваке иланете. Та разлика долази од калориФичког стања планете. Тако н. пр. то би калориФичко стање на Урану и Нептуну претворило течности и гасове наше Земље у чврсто стање , јер је топлота на Урану и Нептуну толико нижа но на нашој Земљн, да се на њима течности п гасови наше Земље не би могли одржати у том стању течном и гасном, већ би морали нре!.ц у чврсто стање. Исто тако то колориФичко стање нретворило би многа течна тела наше Земље у гасовита, кад би се та течна тела однела на Меркур , јер је топлота на Меркуру због блискости ка Сунцу виша но на нашој Земљи, и кадра је да течности наше Земље претвори у гасовита тела. Преиа овоме никако се не сме казати да и на осталим планегама има ваздуха, воде и других суистанција встоветних као штосу на нашој Земљи. При завршетку расирављања питања о атмосФери планета морамо ово додати. Средства и инструменти, којима испитујемо планете, још нису толико савршени, да са њима можемо да нађемо атмосФеру где је год буде било. С тога ако нри исиитивању и не опазимо ни-

*) Пре неког времена проФесор Ноа§ћ дознао је да је површина Јупитерова покривена течном сјајном белом масом; да су бразде, велика црвена мрл>а и остали мрачни делови масе на њему на нижој температури ; да су беле мрље у поларном пределу отвори у полутечној кори. Изнад течне површине шири се атмооФера, у којој се екваторијалне бразде развијају као неки облаци,

каква знака атмосФере на некој планети, из тога не смемо закључити да око те планете заиста и нема атмосФере. Може да буде да нека планета има своју атмосФеру , али ми са нашим средствима н инструмент:ма нисмо кадри да је пронађемо. Тако п. пр. опити чињени са поларизацијом нису показали да има какве течности на Месецу налик на наше воде; а посматрања чињена на окултацији звезда и планета нису иоказала ни пронашла пи најмањег трага од атмосФере на њему. Па да ли отуда смемо закључити да збиља Месец и нема своју атмосФеру ? Не смемо никако. Јер, пре свега, ми само једну половину Месеца видимо и познајемо , а друга његова половина са свим нам је непозната; и око те нама непозпате нолутине меоечеве може бити да има неке атмосФере; оспм тога димензије месечеве врло су малене према димензијама наше Земље, иа кад атмосФерски слој око Земље нијезнатно висок, оида можемо мислити и могућно је , да је и атмосФерски слој око Месеца врло мале дебљнне, тако, да заузима само долине и сниске равнице, а да не достиже до врхова високих гиганских иланина на њему. Из свега овог разматрања. атмосФера код планета даје се закључити, да и на осталим иланегама нма атмосФера, а не само око наше Земље, те тако је н тај битни услов за опстанак живих бића на иланетама заступљен. Земља се дакле ни у ногледу атмосФере не одликује од осталих планета, својпх другарица у сунчаном систему. Кад сравннмо величину и иовршину сваке планете са Земљом наћи ћемо да се Земља ни у томе не одликује од оеталих иланета: нити је ио величини највеЛа, нити иак најмања, нити заузима средину између највеКе и најмање иланете. Ево у ком односу стоје величине појединих нланета спрам величине паше Земље. Тако Меркур је преко 6 и но пута мањи од наше Земље по новршини, Марс скоро 4 пута мањи, Венераје нешто мало мања од Земље, Ураи јепреко 18 пута већп, Нептун преко 22 пута већи, Сатурн преко 80 пута већи, а највећа планета Јупитер већа је по површини од наше Земље преко 120 пута. Средњи нолупречник наше Земље, који иде кроз средину Француске, износи 6,366.407 метара ; нрема томе обим Земље износи 4000 миријаметра. Средњи нолупречник, Сатураа износи 14325 лија пли 63660-3 километара, а Јупитеров 18000 лија или 79992 километра. Знајући то , а знајући још и то да се око целе Земље може опловити за 3 године, изводи се да би се око Сатурна могло отпловити за 28 година, око Јупптера за 35 година а ако Сунца за 330 годнна. Због велике даљине наше Земље од Јупитера и због њенемалевеличине спрам Јуаитера, становници