Prosvetni glasnik

574

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

године 1849. Ноле, проФесор војенеакадемпје у Брислу, направи једну машину динамо-електричну много већу. Његова машина није ништа друго до умножена Кларкова машина, јер је он узео 60 великих магнета и иоређао их тако да испред њих могу пролазити калеми омотани жицом. Ту је машину откупило друштво „АШапсе" с тога н машина носи то име. Доцније је ту машину усавршио Масон, дроФесор Физике и Ђан Ђалдрен тако да се 1863. године могла употребити за осветљеае светлеће куле у Хеву. До године 1870. машине „АШапсе" биле су једине које су се могле индустријски унотребити. И дан данас за многе светлеће куле дају оне електричну струју. Машине ,А1Напсе" са наизменичном струјом раде врло добро и дају досга јаке и сталне јачине сгрује. Но како су због перманентних магнета врло велике и тешке, а уз то и доста скупе, према раду који она утроши за произвођење електрицитета, за то нису нашле велнку примену и задржале су се само у светлећим кулама, где се трошкови око тих машина и не узимљу у рачун нрема осталим издацима. Машина Меритенсова. — Меритенс је још једини застунник магнето-електричних машина и на електричној изложби он је сам бранио те машине од нападаја Хосииталије-а и других Физичара за време предавања. Меритенс је направио своју машину 1878. године, која је такође магнето-електрична, али се од машине „АШапсе" разликује обликом прстенова и начином

како постаје индукциона струја у жици што омотава мосур. Он је узео четири лучна едектромагнета па их је тако саставио да је од њих четири добио крупан прстен. Поједине магнете изолисао је. Око тако састављеног прстена омотао је жицу у којој ће се под упливом перманентних магнета будити струја. Жицу је намотао око сваког магнета понаособ, да је на целом прстену ашца намотана на четири места. Перманентни магнетн поређани су у наокруг тако да кад се прстен окреће, онда да поГедина намотана места дођу испред н>их и да се опет одмакну те да се тим пробуди струја. Прстен се може сасгавити и из више магнета а не само из четири, и онда се око свакога омота жица. Обично је прстен састављен из 16 комада или магнета, те дакле на 16 места је намотан жицом; перманентних магнета у такој машини има 8 т, ј 16 нолова. По јачини струје ова машина изостаје од Грамове машине, ма да има неких бољих страна од ње Пошто се око сваког засебног дела прстена намотава жица то је и много лакше намотати жицу па тек онда саставити прстен, што код Грама не може да буде пошто је прстен из једног комада и свуд около намотаи жицом а то иде врло тешко. Код те машине пема ни комутапора ни колектора, те се тако ништа не губи од струје. (наставиће се)

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ (по ј±. ^З.

РИМ ПОД КРАЉЕВИМА (753—510 пре хр.) I Р0М7Л И НУМА ПОМПИЛИЈЕ 1. Ромул и Рем Оад ћете слушати једну врло чудну причу, како је постала главна варош у Италији — Рим. Од кад су се људи први пут почели насељавати на ономе месту где је сада Рим, има од тада преко 2600 година. С тога је и прича о постанку вароши Рима врло стара и врло чудновата. Ево шта нам та прича казује: На обали Жале Азије била је грчка варош Тјмја. Та варош имала је свога краља и своје старешине.

13 ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ рРУБЕ-у)

Грци из Јевропе заваде се са Грцима у Троји с тога, што је краљев син, путујући кроз Грчку, отео лепу Гркињу Јелену. Тај рат трајао је десет година. Најбољи грчки и тројански јунаци изгинули су борећи се око Троје. Носле десет година Грци су лукавством отели Троју и сву је разрушили. Један грчки песник, који се звао Омир, спевао је песме о тим бојевима и опевао најбоље јунаке. Те његове песме зову се Илијада, јер се Троја друкчије звала Илијон. Еад је разрушена Троја, један Тројанац Енеј, побегне са својом породицом у Италију и настани ее на ушћу Тибра у пределу, који се назива Ла-